Sveti sveštenomučenik Valentin

Spomen 30. jul

Italijanski grad Interamna, u oblasti Omvriji imađaše episkopa svetog Valentina, koji dobi od Boga dar isceljivanja. Molitvom i prizivanjem presvetog imena Hristovog isceljujući svaku bolest i nedug po ljudima, on obraćaše neverne od idolopokloničkog bezboštva k Bogu. Jer u to doba idolopokloničko mnogoboštvo još carovaše u svetu i neznabožni carevi, koji vladahu Istokom i Zapadom, gonjahu hrišćane. U te dane tri učena čoveka: Prokul, Eviv i Apolonije, rodom iz Atine, po veri mnogobošci, dođoše u Rim radi učenja, da dobro izuče rimski jezik i filosofiju. Oni nađoše jednog učenog nastavnika, odličnog znalca i latinskog i grčkog jezika, po imenu Kratona, stupiše kod njega da uče, i življahu u njegovom domu.
Dogodi se te se jedan od sinova Kratonovih, Herimon, teško razbole: u bolesti kičma mu se iskrivi, i glava mu bi savijena među kolena, i on se ne mogaše nikako ispraviti. Prizivali su mnoge lekare, ali oni ni najmanje ne mogahu pomoći bolesniku. Oko tri godine patio se on tako, i izgubi svaku nadu na ozdravljenje. Utom se desi da u Kratonov dom dođe neki tribun Fronton. Videvši boleonika, Fronton reče: Takva bolest beše i na mom rođenom bratu, i on dobi isceljenje od nekog hrišćanskog episkopa Valentina, koji živi u gradu Interamni.
Kazavši to, tribun savetovaše Kratonu da svog bolesnog sina pošalje kod tog episkopa. A o bratu svom dodade i to, da posle isceljenja on nije hteo da se odvaja od episkopa, privučen njegovom dobrotom i vezan za njega ljubavlju. Čuvši to, Kraton posla k episkopu ugledne ljude, prijatelje svoje, sa molbom da on dođe k njemu, pošto je nemoguće tako teškog bolesnika poslati na toliki put. Pokazavši svetitelju svog boleonog sina Herimona, Kraton ga stade moliti da mu isceli sina kao što je iscelio tribunova brata. Sveti Valentin mu reče: Ako ti hoćeš, tvoj će sin biti isceljen. - Pola imanja svog daću ti, reče na to Kraton, ako uzmogneš isceliti sina mog. - Čudim se, uzvrati svetitelj, da ti, mudar učitelj, ne pojimaš reči koje sam ti rekao. Opet ti kažem, ako ti hoćeš bolesnik će ozdraviti, jer ako poveruješ u Hrista mog, sve će biti moguće verujućem; jer verujući je nesravnjeno dragoceniji pred Bogom od neverujućeg, koji svu nadu polaže u tašte i ništavne stvari i ima za svoje bogove likove nekadašnjih rđavih ljudi, načinjene od drveta, kamena ili kog drugog veštastva. Zar se može verovati da su bogovi oni koji ne behu slobodni ni od gnusnih bezakonja, valjajući se u najprljavijim delima i upražnjavajući se u najsvirepijim nasiljima? Ako dakle, odrekneš se mnogobožačke bezbožnosti, primiš veru koju ti predlažem, i položiš nadu svoju na Jedinoga Boga, nevidljivog i svemogućeg, onda će se dati zdravlje sinu tvome, kao što želiš. A polovinu imanja koju mi predlažeš, razdaj siromasima, da se oni mole Bogu za tebe i za tvoga sina. Mene pak ni na koji način ne možeš ubediti da išta uzmem od tebe za isceljenje tvoga sina; ja zahtevam jedino veru. Stoga veruj da je Sin Božji Isus Hristos jedini istiniti Bog, a odreci se svih idola svojih, pa ćeš sina svog videti zdrava.
Kraton reče na to: Premda ne znam u čemu se sastoji vaša vera, ali sam slušao da se svaki spasava svojom verom; vera jednoga ne može pomoći drugome, niti pak nečije neverje može škoditi drugome. - Sveti episkop odgovori: U životu čovečijem ima nešto što drugome ne može ni pomoći ni naškoditi; tako ni neverje očevo ne može škoditi veri sinovljoj. Ali u nuždi, i pri isceljenju bolnih, vera jednoga može pomoći drugome: tako, verom može otac pomoći sinu, sestra bratu, gospodar sluzi. U Svetom Pismu čitamo da kapetanov umirući sluga bi isceljen zbog kapetanove vere; umrla kći kneževa bi vaskrsnuta zbog vere oca, kneza; sestre koje su plakale za svojim umrlim i sahranjenim bratom Lazarom, videše ga u četvrti dan vaskrsnuta rečju Gospodnjom, i obradovaše se. Postoje u Starom i u Novom Zavetu i drugi mnogobrojni primeri koji jasno pokazuju da vera jednoga može pomoći drugima. A biva i to, da neverje jednoga nanosi štetu drugima; na primer, neverje jednog čoveka Faraona nanelo je razne kazne celom Eg

Izvor: Crkveni Kalendar