Sveti sveštenomučenik Trofin i Tal

Spomen 16. mart

U KARIJSKOJ oblasti u gradu Laodikiji behu dva prezvitera, Trofim i Tal, braća rođena. Oni behu rodom iz grada Stratonika, te iste oblasti. Behu to ljudi jake vere, revnitelji za Hrista i propovednici reči Božje. Obraćajući zabludele duše na put spasenja, oni se stalno protivljahu neznabošcima i izobličavahu njihovo bogomrsko služenje demonima. Razjareni zbog toga, neznabošci ih jednom uhvatiše, i u okove baciše.
U to vreme, za carovanja Dioklecijanova i Maksimijanova, dođe u Karijsku oblast carski namesnik Asklipiodot, i zadrža se u gradu Bosforu, nedaleko od grada Laodikije. Tada laodikijski prvosudija, sa ostalim svojim gradskim savetnicima, posla carskom namesniku izveštaj o dvojici uhapšenih prezvitera hrišćanskih, tražeći uputstva šta da s njima radi, i moleći za odgovor. I odgovor dođe: obojicu kamenjem pobiti. Svete mučenike Trofima i Tala izvedoše na mesto pogubljenja, i postaviše ih da ih kamenjem pobiju. Ali uto i Božja pomoć pristiže svetima, koja ih zaštićavaše od kamenja. Jer kada bacahu kamenje na svetu braću, kamenje se povraćaše i udaraše na same napadače, a braća ostaše nepovređena. Nekoliko sati neznabošci su se bacali kamenjem na njih, dok najzad ne iznemogoše sami izudarani, i prestadoše. Ova neobična pojava udivi prvosudiju i one s njim, i oni pustiše braću na slobodu.
A sveta braća opet neućutno i neustrašivo propovedahu svima veru Hristovu, a izobličavahu jelinsko neverje. I posle nekog vremena, gradonačelnici ih uhvatiše, i k namesniku u grad Bosfor odvedoše. I rekoše mu: Ove po tvome naređenju bismo kamenjem, ali ih kamenje ne dodirnu. Zato ih dovedosmo k tvojoj vlasti.
Namesnik naredi da svete obese o drvo, i da im bez ikakve milosti stružu telo gvozdenim noktima. Tako strugani, oni gromko vikahu: Hrišćani smo, i ne klanjamo se idolima, i ne pokoravamo se bezbožnom naređenju careva zemaljskih!
Posle takvog mučenja namesnik ih osudi na raspeće, govoreći: Da se raspnu, kao što bi raspet onaj mađioničar u koga veruju!
I kad svetitelje vođahu izvan grada ka mestu gde krstovi behu spremljeni, oni iđahu sa velikom radošću, blagodareći Hrista Boga što ih udostojava da na krstu skončaju, i tako budu nalik na njegovo stradanje i raspeće. A za njima iđaše mnogo naroda, i ljudi i žena, koji su želeli da vide njihovu končinu. Kada stigoše do mesta gde behu krstovi, neki hrišćani im behu doneli malo ponuda, i moliše ih da se prihvate. Ne odbijajući molbu, oni se malo prihvatiše, a ostalo razdeliše prisutnima. Zatim ih gvozdenim klincima prikovaše za krstove, i biše raspeti slično raspeću Hristovom.
I viseći na krstu, oni mnogo govoriše narodu, učeći ih poznanju Boga i svetoj veri. I nastade velika graja u narodu, jer jedni ružahu namesnika zbog nasilništva, što tako nevine ljude predade tako ljutoj smrti, a drugi vikahu: Hvala Tebi, Bože, što se sila Isusova pokaza i u naše vreme! - I žena neka Jevrejka klanjaše se svetima na krstu, vičući: Blago majci koja ih rodi! A stajaše tamo i majka njihova, i junačkim srcem posmatraše stradanje svojih sinova. I mnogi od prisutnih sabirahu krv svetih koja je kapala: jedni kvašahu svoje ubruse, a drugi umakahu svoje prste u krv, radi isceljenja od svojih duševnih i telesnih neduga. A mučenici Hristovi Trofim i Tal, pošto se pomoliše Bogu, predadoše svete duše svo je u ruke Gospoda svog, šesnaestog marta 300 godine.
I verni spremiše čiste plaštanice i divne mirise za sahranu česnih tela njihovih. A dotrča tamo i tamnički stražar i klanjaše se mučenicima Hristovim, kazujući svemu narodu kako vide obojicu svetih mučenika gde uzlaze na nebo zajedno sa tri Anđela koji razgovarahu s njima.
Narod ode pred namesnikov dvor, i moljaše ga da dopusti da se tela mučenika skinu sa krstova i sahrane. Namesnik se najpre razljuti i naredi vojnicima da biju one koji su došli i graje. Ali se posle kratkog vremena odljuti, i dopusti da mogu uzeti tela umrlih.
I biše skinuti s krstova sveti mučenici, i u novi kovčeg položeni. Usto nastade raspra među hrišćanima gde da ih sahrane. Jedni željahu na jednom, drugi na drugom mestu da ih pogrebu.

Izvor: Crkveni Kalendar