Sveti velikomučenik Artemije

Righteous

Spomen 20. oktobar

SVETI velikomučenik Artemije beše roćen u znatnoj porodici Rimskoj; imađaše zvanje senatora; i za carovanja Konstancija beše upravnik celokupne careve imovine; a postrada za Hrista pod carem Julijanom Odstupnikom.
Artemije poče svoju službu pod carem Konstantinom Velikim; u vojsci ovog blagočestivog vladara. A kada se Konstantinu javi čudesno znamenje svetoga krsta na nebu, to znamenje očima svojim vide i Artemije, i utvrdi se u hrišćanskoj veri, i moćnom silom krsta pobeđivaše neprijatelje. Posle smrti Konstantina Velikog on sve vreme bejaše pored sina njegovog cara Konstancija, kao najbolji prijatelj njegov, i svršavaše caru najvažnije i najpoverljivije poslove. Tako, kada Konstancije saznade od jednog episkopa da su tela svetih apostola Andreja i Luke sahranjena u Ahaji, on poveri Artemiju da izvrši prenos ovih skupocenih riznica u Carigrad. Izvršujući carevo naređenje, Artemije sa velikim počastima prenese česne mošti svetih apostola u carski grad. Zato ga car nagradi visokim zvanjem, koje je on potpuno zasluživao: proizvede ga za duksa i avgustalija Egipta. I življaše tamo Artemije bogougodno. Raznoseći čast i slavu imena Gospoda Isusa Hrista, on mnoge idole u Egiptu obori i uništi.
Kada car Konstancije skonča, car nad celom Rimskom carevinom postade bezakoni Julijan Odstupnik. Stupivši na presto, on se javno odreče Gospoda našeg Isusa Hrista i stade se otvoreno klanjati idolima. On razasla po svima krajevima svoga carstva naređenje da se svi hramovi, koje su hrišćani za carovanja Konstantina Velikog oduzeli od neznabožaca i pretvorili u crkve, ponovo vrate neznabošcima, i da se u tim hramovima ponovo postave idoli i prinose žrtve bogovima. Ta ko, ovaj bezbožni car obnovi mnogoboštvo koje beše palo za vreme svetog cara Konstantina, a hrišćane podvrže silnim nasiljima, goneći strahovito Crkvu Hristovu, mučeći i ubijajući verne, otimajući im imanja, i rigajući pismene i usmene hule na sveto ime Isusa Hrista.
Da bi omalovažio hrišćanstvo i njegove svetinje, neznabožni Julijan izvadi iz kivota kosti svetog proroka Jeliseja i mošti svetog Jovana Krstitelja, osim česne glave njegove i desne ruke, koje ležahu u Sevastiji, pomeša ih sa kostima životinja i nečestivih ljudi, pa ih spali, i pepeo razveja po vazduhu. Međutim hrišćani skupiše taj pepeo i ostatke od spaljenih kostiju, i česno ih pogreboše.
Zatim skverni car Julijan saznade da se u gradu Paneadi nalazi statua Hrista Spasitelja, podignuta od strane žene krvotočive, što se isceli dohvativši se skuta od haljine Hristove (sr. Mt. 9, 20). Ovu statuu, oko koje je raslo lekovito bilje, hristoborni Julijan obori i naredi te je vukoše po trgu dok se sva ne razbi; samo glavu ove statue jedan hrišćanin dohvati i sačuva. Na mestu pak gde je stajala ta statua, car naredi da se postavi njegova statua. Ho y ovu statuu udari grom i svu je razbi.
Skupivši veliku vojsku, bezbožni Julijan krenu u rat protiv Persijanaca. Pri ovome pohodu on dođe u Antiohiju, i po svome običaju stade tu goniti Crkvu Hristovu, ubijajući verne. U to vreme k njemu dovedoše dva Antiohijska prezvitera: Evgenija i Makarija, ljude učene. Sa njima se Julijan dugo prepiraše o bogovima, potkrepljujući svoja mišljenja navodima iz dela neznabožačkih pisaca, ali ne mogaše nadgovoriti bogorečita usta mudrih staraca, niti im odgovoriti; i bi od njih poražen, posramljen i izobličen zbog svog zloverja. He budući u stanju da podnese ovu sramotu, car naredi da ove svete prezvitere obnaže i nemilice biju: Ezgeniju udariše pet stotina batina, a Makariju - ni broja se ne zna.
Za vreme kada ove svete sveštenike mučahu, dogodi se da tu beše i veliki Artemije. Jer on, čuvši da se Julijan zacario i da je pošao u rat protiv Persijanaca, i dobivši od Julijana naređenje da mu se sa svojom vojskom pridruži u Antiohiji, čestiti vojvoda i avgustalije Artemije doputova sa svojom vojskom, odade Julijanu dužno poštovanje kao caru, podnevši mu i poklone, i stajaše pored cara kada mučahu svete ispovednike, Evgenija i Makarija. Posmatrajući mučenje svetih ljudi i slušajući kako bogomrsk

Izvor: Crkveni Kalendar