Sveta velikomučenica Nedelja (Kiriake)

Spomen 7. jul

U vreme hristobornih careva Dioklecijana i zeta njegova Maksimijana življahu u Anadoliji dve pobožne stare duše, Dorotej i Jevsevija. Oni behu pobožni hrišćani; behu bogati ali i bezdetni. Oni se moljahu Bogu da im podari dete, obećavajući da će ga posvetiti Njemu. Bog usliši njihovu molitvu i njima se u nedelju rodi žensko dete, zbog čega oni i dadoše ime detetu Nedelja, i krstiše ga svetim krštenjem.
Roditelji vaspitavahu Nedelju u hrišćanskom učenju i vrlinama, i tako od detinjstva Nedelja posveti sebe Bogu, uzdržavajući se od svega što raskalašna deca čine. Kada odraste, krasna telom i dušom, navališe mnogi prosioci, no ona ih sve odbi govoreći da je ona sebe obručila Hristu Gospodu, i da ništa ne želi do samo da umre kao devojka. Jedan od tih odbijenih prosilaca optuži i Nedelju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car naredi te mučiše roditelje Nedeljine, i posle muka odasla ih k upravitelju Justu u grad Melitinu, gde u mukama za Hrista skončaše. Svetu Nedelju pak posla Dioklecijan u Nikomidiju k ćesaru Maksimijanu na sud. Saslušavši Nedelju i videvši da je tvrda i nepokolebljiva u Hristovoj veri, Maksimijan naredi te je položiše po zemlji i dugo bez milosti biše volovskim žilama. Za to vreme mučenica se moljaše Gospodu, i to strahovito razjari mučitelja Maksimijana te vikaše na vojnike koji je mučahu. Tada mu sveta mučenica reče: Ne varaj se, Maksimijane, nikada me nećeš moći potčiniti svojoj volji pošto mi Bog pomaže.
Posle toga Maksimijan posla svetu Nedelju k upravitelju Vitinije Ilarionu. Ovaj je sasluša i naredi da je uvedu u idolski hram; no tamo se sveta Nedelja pomoli Bogu, i nastade silan zemljotres, od koga svi idoli u hramu popadaše na zemlju, porazbijaše se i u prah pretvoriše; utom ulete vihor u hram, i razveja po vazduhu taj idolski prah; zatim sinu munja i sagore lice upravitelju Ilarionu, te on pade sa svoga prestola i izdahnu.
Posle Ilarionove pogibije za upravitelja oblasti dođe Apolonije. Obavešten o svemu što se dogodilo, Apolonije udari svetu Nedelju na zverske muke, pa je vrže u tamnicu. Kada sveta Nedelja ležaše u tamnici sva u ranama, javi joj se Hristos Gospod, isceli je i reče joj: "Ne boj se muka, Nedeljo, moja blagodat je s tobom".
Kada upravitelj Apolonije ponovo izvede svetu Nedelju na sud i muke, on donese presudu da ona bude spaljena u ognju. Sluge spremiše ogromnu vatru, i baciše mučenicu usred vatre. A sveta mučenica, podigavši ruke k nebu, dugo se moljaše Bogu. I tada, iz čistog i vedrog letnjeg neba, spusti se oblak i ugasi svu vatru, koja ni najmanje ne povredi svetu mučenicu. Posle toga upravitelj naredi da se na mučenicu puste razne zveri, ali i tu ona ostade nepovređena, pošto joj zveri kao krotka jagnjad polegaše kraj nogu. Videći ovo neobično čudo, mnogi od prisutnih neznabožaca poverovaše u Gospoda Hrista. No svi biše posečeni. Sveta Nedelja reče Apoloniju: "Nikojim načinom ne možeš me odvratiti od vere moje. Baciš li me u oganj, imam primer Tri Otroka; baciš li me pred zverove, imam primer Danila; baciš li me u more, imam primer Jone proroka; predaš li me maču, setiću se česnoga Preteče. Za mene je život - umreti za Hrista".
Tada naredi Apolonije da mučenicu ponovo vode u tamnicu. Posle izvesnog vremena upravitelj Apolonije, sevši na sudištu, sa sudijskog mesta izreče smrtnu presudu mučenici: da bude posečena mačem. Dželati je onda uzeše i izvedoše van grada da je pogube. Sveta Nedelja ih zamoli za dozvolu da se pomoli Bogu. Dželati joj dozvoliše. Ona onda kleče na kolena, uzdiže ruke k nebu i pomoli se Bogu, da Bog pomiluje i spase sve one, koji budu spomen njen slavili, i da upokoji njenu dušu zajedno sa dušama njenih roditelja. Svršivši molitvu, ona predade dušu svoju Bogu pre nego se mač spusti na njenu glavu. A kada vojnici, prišavši k njoj da izvrše nad njom smrtnu kaznu, videše da je već umrla, začudiše se. Utom bi k njima božanski glas s neba koji im reče: Idite, braćo, i pričajte svima o velikim delima Božjim. - Vojnici se posle toga vratiše slaveći Boga.
Sveta Nedelja česno postrada i preseli se u večnu radost Gosp

Izvor: Crkveni Kalendar