Sveti velikomučenik Evstatije Plakida

U vreme cara Trajana življaše u Rimu vojvoda po imenu Plakida, čovek visokog i znamenitog roda, veoma bogat, i u ratu toliko hrabar da samo ime njegovo izazivaše strah kod neprijatelja. Još za vreme ratovanja rimskog cara Tita u Judejskoj zemlji Plakida beše veoma istaknut vojskovođa rimoki i u svima bitkama odlikovaše se neustrašivom hrabrošću.
Po veri Plakida beše idolopoklonik, ali u svome životu činjaše mnogo dobrih, hrišćanskih dela: gladne je hranio, nage odevao, ugrožene pomagao, mnoge okova i tamnice oslobađao. On se više radovao kada je kome nevoljniku ukazivao pomoć, nego li svojim slavnim pobedama nad neprijateljima. Kao nekada Kornilije koga spominju Dela Apostolska (D. A. 10, 1-48), Plakida beše savršen u svima dobrim delima, samo ne imađaše svete vere u Gospoda našeg Isusa Hrista, bez koje su dobra dela mrtva (sr. Jak. 2, 17). Plakida imađaše suprugu, isto tako dobrodeteljnu kao i on sam, i sa njom rodi dva sina. I beše Plakida sa ženom svojom veoma dobar i milostiv prema svima; samo njemu nedostajaše to što nije poznavao jedinog istinitog Boga, koga ne znajući počitovaše dobrim delima svojim. No čovekoljubivi Gospod koji želi da se svi spasu i ne ireviđa one koji čine dobro: nego Mu je u svakom narodu mio onaj koji se boji Boga i tvori pravdu (D. A. 10, 35), ne previde i ovog dobrodeteljnog muža, i ne ostavi ga da pogine u tami idolopokloničke zablude, već mu pokaza put spasenja na sledeći način.
Jednom Plakida, po običaju svom, iziđe sa slugama svojim u lov. Otkrivši stado jelena, on rasporedi konjanike i udari u poteru za jelenima. Uskoro on primeti najvećeg jelena u celom stadu, pojuri za njim, i jelen se odvoji od stada, a odvoji se i Plakida od svojih vojnika sa malom družinom jureći za jelenom. Saputnici Plakidini ubrzo malaksaše i izostaše daleko iza njega. A Plakida, imajući vrlo jakog i veoma brzog konja, nastavi sam goniti jelena sve dok ovaJ ne istrča na jednu visoku stenu i zaustavi se na njoj. Plakida dojaha do podnožja stene, i posmatrajući jelena razmišljaše na koji bi ga način ulovio. A l i sveblagi Bog, koji raznim sredstvima privodi ljude opasenju i čudesnim sudbama izvodi na put istine, ulovi samog lovca, javivši se Plakidi kao nekada apostolu Pavlu. Jer dok Plakida stajaše i dugo posmatraše jelena, njemu se javi Gospod Hristos na sledeći način: veoma svetao krst pokaza se među rogovima jelena, i na krstu vide podobije tela raspetog za nas Gospoda Isusa Hrista. I dok se Plakida čuđaše ovom neobičnom viđenju, njemu dođe glas s neba koji govoraše: "Zašto me goniš, Plakido?" I uporedo sa ovim Božanstvenim glasom Plakidu spopade strah, i on pade s konja i ležaše na zemlji kao mrtav. No jedva došavši sebi, Plakida upita: Ko si Ti, Gospode, koji govoriš meni? - Gospod mu reče: "Ja sam Isus Hristos, Bog, koji se radi spasenja ljudi ovaplotih, dobrovoljno pretrpeh stradanja i krsnu smrt, i koga ti, ne znajući, poštuješ. Tvoja dobra dela i mnoge milostinje iziđoše preda me, i ja zaželeh da te spasem. I evo ti se javih, da te ulovim u moje poznanje i prisajedinim vernim slugama mojim; jer ja neću da čovek koji tvori pravedna dela pogine u mrežama đavoljim".
Ustavši sa zemlje i više ne videći nikoga pred sobom, Plakida reče: Sada verujem, Gospode, da si Ti Bog neba i zemlje, i Tvorac svih tvari; stoga se Tebi Jedinome poklanjam, i drugoga Boga osim Tebe odsada neću da znam. Molim Te, Gospode, nauči me šta da radim. - I dođe mu glas koji govoraše: "Idi svešteniku hrišćanskom, primi od njega krštenje, i op će te naučiti putu spasenja".
Čuvši to Plakida se ispuni radosti i umilenja, pa pavši na zemlju sa suzama pokloni se Gospodu koji mu se javio. I sekiraše se što dosad, ne znajući istinu, nije znao Boga istinoga; ali se u isto vreme i radovaše duhom što se udostoji takve blagodati koja ga privede poznanju istine i uputi na pravi put. Usevši na konja on se vesela srca vrati k svojim saputnicima, ne pričajući nikome šta se dogodilo.
A kada se iz lova vrati domu svom, Plakida izazva svoju ženu i nasamo joj ispriča sve što vide i ču. Žena mu pak sa svoj