Sveti velikomučenik Mina

Spomen 11. novembar

STRADANJE SVETOG VELIKOMUČENIKA
MINE
SVETI mučenik Mina bejaše rodom Egipćanin, po veri pak hrišćanin, a no zanimanju vojnik u Kotuanskoj oblasti, pod vlašću tribuna Firmilijana. U to vreme y Rimu carovahu zajedno dva neznabožna cara: Dioklecijan i Maksimijan. Ovi carevi izdadoše naredbu po svima zemljama: da budu mučeni i ubijani svi hrišćani koji se ne poklanjaju idolima. I koji veruju u Hrista behu svuda primoravani na prinošenje žrtava idolima. Tada blaženi Mina, ne mogući gledati odvratno žrtvoprinošenje idolima, napusti i vojsku, i grad, i ljude, i sve, pa ode u pustu planinu.
Jer više voljaše sveti Mina živeti s divljim zverovima negoli s ljudima koji ne znaju Boga. I skitaše se on po gorama i pustinjama: poučavajući se u Zakonu Gospodnjem, postom i molitvom očišćujući svoju dušu, i dan i noć služeći Jedinome Istinitome Bogu. Tako prođe mnogo vremena.
Jednom u glavnom gradu Kotuanske oblasti bi priređen veliki neznabožački praznik, na koji se sabra mnogo neznabožaca. Tu se održavahu razne igre, pozorišne predstave, konjske trke i gimnastička nadmetanja, što narod usrdno posmatraše sa uzvišenih mesta, naročito spremljenih za to. Blaženi pak Mina, Duhom Svetim prozrevši iz daljine to neznabožačko praznovanje, raspali se revnošću po Bogu, ostavi gore i pustinje, pa se spusti u grad. Došavši usred gledališta gde se te priredbe održavahu, mučenik se pope na jedno uzvišeno mesto odakle su ga mogli videti svi, pa gromkim glasom kliknu: Nađoše me koji me ne traže: javih se onima koji ne pitaju za me (Rm. 10, 20).
Kada sveti Mina tako kliknu, svi gledaoci okrenuše oči svoje na njega i ućutaše, začuđeni njegovom smelošću. Na gledalištu bejaše i knez toga grada Pir. On odmah naredi te svetitelja dovedoše preda nj, i on ga upita: Ko si ti? - Sveti Mina odgovori gromko da sav narod čuje: Ja sam sluga Isusa Hrista, Cara neba i zemlje. - Knez opet upita svetitelja: Jesi li stranac, ili ovdašnji žitelj? i otkuda tebi tolika smelost, te si se drznuo usred gledališta tako vikati? - Kada knez to govoraše, a svetitelj još ne uspe odgovoriti na kneževa pitanja, neki od vojnika što bejahu oko kneza prepoznaše Minu i povikaše: Ta ovo je Mina vojnik, koji je bio pod vlašću tribuna Firmilijana. - Knez onda upita Minu: Jesi li zaista bio vojnik kao što ovi kažu za tebe? - Svetitelj odgovori: Da, istina je; bio sam vojnik i živeo u ovom gradu, ali videći bezakonje ljudi prelašćenih od besova i kako se klanjaju idolima a ne Istinitome Bogu, ja odbacih svoje vojničko zvanje i napustih grad, da ne bih bio učesnik u bezakonju i pogibli tih ljudi. I tako, do današnjega dana ja se skitah po pustim mestima, izbegavajući dodir sa neznabožnim ljudima, neprijateljima Boga mog. A sada, čuvši da priređujete svoj bogomrski praznik, ja se zapalih revnošću za Boga mog, i dođoh ovamo da izobličim slepoću vašu i da vam propovedam Jedinog Istinitog Boga, koji je rečju Svojom stvorio nebo i zemlju i promišlja o celoj vaseljeni.
Čuvši takve reči, knez naredi da svetitelja odvedu u tamnicu i čuvaju pod stražom do sutra, a sam ceo taj dan provede u praznovanju i posmatranju priredaba.
Sutradan sede knez na sudištu i naredi te dovedoše preda nj svetog Minu iz tamnice. I staraše se knez na sve moguće načine da privoli svetoga Minu na idolopoklonstvo: i obećavajući mu darove i preteći mu. A kada ga ne mogade svojim rečima privoleti na zloverje, on ga stade primoravati na to delom: naredi te ga četiri vojnika rastegoše i nemilice volovskim žilama biše, i iz njegovih rana tečaše reka krvi. A jedan od prisutnih ljudi, neki Pigasije, reče svetome Mini: Sažali se, čoveče, na sebe, i pokori se kneževom naređenju pre no što ti telo ne bude potpuno uništeno. Savetujem ti: pokloni se bogovima samo za vreme, da bi se izbavio ovih muka, pa posle opet služi Bogu svome, koji se neće naljutiti na tebe ako jedanput prineseš žrtvu idolima i na kratko vreme obratiš se njima iz nužde, da bi izbegao ove ljute muke. - No svetitelj s pravednim gnjevom odgovori na to: Idi od mene, vršioče bezakonja, ja sam već prineo žrtvu hvale, i opet ću prine

Izvor: Crkveni Kalendar