Sveti velikomučenik Merkurije

NEZNABOŽNI carevi rimski Dekije i Valerijan, sazvavši svoje knezove i velmože, načiniše veće o rasprostranjenju poštovanja poganih bogova svojih i o istrebljenju i uništenju svete hrišćanske vere. Svi oni jednoglasno doneše i iz rimskog Kapitola objaviše sledeću odluku i naredbu: "Rimski carevi, nepobedivi pobednici, visokopoštovani, veliki, verni, Dekije i Valerijan sa velmožama: pošto poznasmo dobročinstva i darove bogova naših, i nauživasmo se pobeda koje nam oni daju nad neprijateljima; i pošto mi, pored toga, dobijamo izobilno od njih i svaku vrstu plodova preko blagorastvorenja vazduha, i znamo ih kao naše dobrotvore i ustrojitelje sveopšteg blagostanja, to mi, posle većanja sa velmožama, jednodušno naređujemo da ljudi svakoga zvanja, slobodnjaci i robovi, vojnici i nevojnici, prinose bogovima žrtve pripadajući k njima i usrdno im se moleći. Ako se pak ko drzne ne poslušati naše božansko naređenje, izdato od nas na sveopštem većanju, takvoga mi naređujemo svezati, u tamnicu baciti, zatim raznim mukama predati. A ako se pokaje i pokori naređenju, onda će biti udostojen od nas ne male časti; bude li se pak usprotivio, onda ga posle mnogih mučenja poseći mačem, ili baciti u more, ili dati pticama i psima na pojedenje. No naročito treba tako kažnjavati hrišćane, ako se nađu neki njihove vere; oni pak koji se budu pokoravali našem naređenju, dobiće velike počasti i darove. Želimo vam zdravlje i sreću!"
Kada ova carska naredba bi izdata, uzruja se sav Rim, jer to bezbožno naređenje objavljivaše se po celome gradu i razašiljaše se po okolnim gradovima i zemljama. U to vreme ustadoše varvari na rimsko carstvo; a carevi pripremahu svoje vojnike, i narediše da se vojnički pukovi iz svih gradova slegnu u Rim. Tada dođe u Rim i onaj puk u kome vojnikovaše Merkurije; taj se puk zvao Martenzes, iz prve Jermenije, pod starešinstvom tribuna Saturnina. Po odlasku cara Dekija u rat, Valerijan ostade u Rimu.
Kada u tom ratu između Rimljana i varvara nastade velika i dugotrajna bitka, Merkuriju se javi Angeo Gospodnji u obličju visokog čoveka, obučen u bele haljine, sa mačem u ruci. On reče Merkuriju: He boj se, Merkurije, i ne plaši se, jer sam poslan u pomoć tebi, da te načinim pobednikom. Primi dakle ovaj mač i jurni na varvare; i kada ih pobediš, ne zaboravi Gospoda Boga tvog. - Nalazeći se kao u nekom zanosu, Merkurije smatraše da je k njemu došao neki od rimskih knezova; pa uzevši ponuđeni mu mač, on veoma hrabro jurnu na neprijatelje i pokaza čuda od junaštva sekući onim mačem neprijatelje kao travu. Probijajući se kroz varvarske pukove on stiže do samog varvarskog cara, i ubi ga mačem, i ujedno s njim porazi ogromno mnoštvo hrabrih vojnika, te mu se mač prilepi za ruku od krvi. I tako varvari biše pobeđeni od Rimljana i naterani u bekstvo.
Tada Dekije, saznavši za veliku hrabrost Merkurijevu, prizva ga k sebi, obdari ga velikim darovima i postavi ga za vojvodu, starešinu nad celokupnom vojskom. Smatrajući da su neprijatelji bili pobeđeni pomoću bogova, Dekije se veoma radovaše, i razdavši vojnicima mnogo zlata on ih otpusti kućama; a sam, idući sa Merkurijem ka Rimu, priređivaše po gradovima velike gozbe. No jedne noći, kad vojvoda Merkurije spavaše, dođe k njemu Angeo na isti način kao i prvi put, i kucnuvši ga u rebra probudi ga. Podigavši se i ugledavši Angela, Merkurije se uplaši, i prosto zaneme od straha. A Angeo mu reče: Merkurije, ne sećaš li se šta ti rekoh u ratu? Pazi, ne zaboravljaj Gospoda Boga tvog, jer ti valja postradati za Njega i dobiti venac pobede u preslavnom carstvu Njegovom sa svima svetima.
Rekavši to, Angeo postade nevidljiv. A on došavši k sebi, poče blagodariti Boga, i seti se hrišćanske vere, o kojoj je slušao od dede i od oca svog. Otac njegov, po imenu Gordijan, koji je vojnikovao u istom puku u kome i sam on, često je govorio: Blažen koji vojnikuje Caru Nebeskom, jer će dobiti od Njega nagradu u Nebesnom Carstvu. Jer taj Car stvori rečju sve i sva, i On će suditi živima i mrtvima, i daće svakome po delima njegovim. - Opominjući se tih reči oca svoga