Sveti apostol Ananija

Sveti apostol Ananija, jedan od Sedamdesetorice, bejaše episkop u gradu Damasku. Poznat i po tome što je krstio apostola Pavla. Jer njemu se javi Gospod u viđenju i reče: Ananija, ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i traži u domu Judinom po imenu Savla Taršanina; jer, gle, on se moli Bogu. - No Ananija se odupiraše tome, znajući kolika je zla počinio Savle jerusalimskim hrišćanima, i da je i u Damask došao sa namerom da veže sve koji ispovedaju ime Gospoda Isusa Hrista. A Gospod usavetova Ananiju, govoreći mu: Idi, jer Savle je izabranik moj, da iznese ime moje pred narode i careve i sinove Izrailjeve; i ja ću mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje. - Ananija odmah postupi po reči Gospodnjoj: otide k Savlu, i metnuvši ruke na njega reče: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javi na putu, posla me da progledaš i da se napuniš Duha Svetoga. - Savle odmah progleda, i Ananija ga pokrsti (D. A. 9, 10-18).
Nakon izvesnog vremena, kada se Jevreji dogovoriše da ubiju Pavla što od gonitelja postade propovednik imena Hristova, Ananija ga, sa ostalim učenicima Gospodnjim, spusti u kotarici preko gradskog zida (D. A. 9, 23-25). Sam pak Ananija odlažaše u zbornice jevrejske i smelo propovedaše ime Gospodnje. I ne samo Jevrejima, nego i neznabošcima blagovešćaše veru Hristovu. Iz Damaska on ode u Elevteropolj, i tamo, pokazujući ljudima put spasenja i isceljujući bolesnike, on mnoge privede veri Hristovoj.
U te dane u Elevteropolju beše oblasnim upraviteljem Lukijan, koji se klanjao tvari a ne Tvorcu. Njega đavo podstače protiv hrišćana i došanu mu da po celoj oblasti svojoj razašlje ovakvu naredbu: "Ko se nađe da prizna Hrista i klanja se Raspetome, takvoga naređujemo staviti na ljute muke; a ko se odrekne Hrista, i prinese žrtvu besmrtnim bogovima, taj će biti udostojen od nas darova i počasti".
Kada ovakva zla i lukava naredba bi izdata, sveti Ananija prohođaše ovu oblast prosvećujući ljude Evanđeljem i isceljujući svaku bolest po ljudima: jer sa njim bejaše Gospod, čineći mnoga čudesa rukama njegovim. Idolopoklonici uhvatiše svetog Ananiju i dovedoše pred igemona Lukijana. Igemon ga na razne načine primoravaše da prinese žrtvu idolima. No sveti Ananija ga ne hte poslušati, i govoreći: Neću se pokloniti lažnim bogovima; ja se klanjam jedinom istinitom Bogu mom, Isusu Hristu: Njega sam očima svojim video i lice u lice s Njim razgovarao - ne samo dok On življaše kao čovek na zemlji, nego i po vaznesenju Njegovom na nebo. Jer kada sam se nahodio u Damasku, On mi se javi sam i posla me da iscelim Savla, koga On divnom Svojom premudrošću i silom obrati k poznanju istine. On nas sve izbavi iz ruku đavola i privede k Ocu Svome. Stoga se klanjam Njemu a ne demonima koji žele da pogube sav rod ljudski.
Tada upravitelj stade pretiti Ananiji mukama, ako ne izvrši naređenje; no on kao nepokolebljiv stub stajaše u ispovedanju Hrista, I podigavši ruke svoje k nebu reče: Gospode Isuse Hriste, Sine blagoslovenog Oca, počuj molitve moje i udostoj me udela blaženih apostola u budućem životu. Kao što si spasao Savla svetlošću istine, spasi i mene od ovog bezbožnika koji se protivi istini: neka se ne zbude volja njegova na meni, neka me ne ulovi zamkama lukavstva svoga; i Ti ne liši mene carstva nebeskog, pripremljenog svima koji ljube put istine Tvoje i drže zapovesti Tvoje.
Ho igemon, ne mogući više slušati reči svetog apostola Ananije, naredi da ga povale na zemlju i biju. I dok sluge snažno bijahu svetog apostola, birov vikaše: Poslušaj igemona, ne protivi se naredbi njegovoj, prinesi žrtvu bogovima kojima se klanja sav svet. - A kada predstadoše tući svetitelja, igemon mu reče: Bar sada požali sebe, i poslušavši me odreci se Raspetoga, da te ne bih stavio na još ljuće muke. - Na to sveti Ananija odgovori: Što ti rekoh u početku, to ne prestajem govoriti i sada: neću se odreći Boga moga, i neću se prekloniti bezdahnom kamenu i drvetu koje vi kao bogove počitujete.
Videći da je svetitelj uporan, upravitelj naredi da mu železnim noktima čupaju telo i svećama žegu rane. A svetitelj trpeći m