Sveti apostol Akila

Sveti apostol Akila, jedan od Sedamdesetorice, beše učenik svetog apostola Pavla, i od njega bi postavljen za episkopa. Jevrejin po rođenju iz Ponta, on do obraćenja u hrišćanstvo življaše sa svojom ženom Priskilom u Italiji. Kada car Klaudije naredi da se Jevreji isele iz Rima i Italije, tada se Akila sa suprugom preseli u Korint. Razlog za iseljenje Jevreja iz Rima beše ovaj: kada u Rimu poče blagovest Hristova i tamo doputovaše sveti misionari, mnogi od Jevreja koji življahu u Rimu primiše svetu veru u Hrista, ali vrlo mnogi ostadoše u neverju; i nastade među njima veliki spor: jedni priznavahu Hrista za istinitog Mesiju, a drugi Ga odbacivahu i huljahu. Neverujući Jevreji kako u Jerusalimu i ostalim zemljama, tako i u Rimu sa zlobom ustajahu na verujuće; ne podnoseći čak ni ime Isusa Hrista, oni još i jeline podstrekavahu protiv verujućih i gonjahu ih svuda. Oni od jelina koji se obratiše ka Hristu zaštićavahu verujuće Jevreje od neverujućih Jevreja, i nastajahu među njima prepirke i svađe, o čemu i bi obavešten car Klaudije.
A pošto verujući nazivahu Gospoda Hrista Sinom Božjim i Carem Izrailjskim, car se uplaši da se ne digne buna u narodu i ne pojavi među njima neki novi car. Stoga naredi car da se proteraju iz Rima i cele Italije svi Jevreji, i verujući u Hrista i neverujući. A postojao je i drugi razlog za ovo proterivanje, i to ovaj: neverujući Jevreji zavedoše u svoju jevrejsku veru caricu Agripinu, ženu Klaudijevu.
Među proteranim Jevrejima beše i Akila, kao Jevrejin. On se nastani u Korintu i življaše od truda ruku svojih, jer po zanatu beše ćilimar. U to vreme sveti apostol Pavle, propovedajući Hrista među neznabošcima, doputova iz Atine u Korint, glavni grad Ahaje, i našavši tu Akilu sa Priskilom, ostade kod njih, jer behu istoga zanata i zajedno rađahu. Naučivši Akilu i Priskilu veri u Hrista, apostol Pavle ih krsti (D.A. 18, 1-3). Pošto provede u Korinut godinu i šest meseci i učeći reči Božjoj i pomoću Hristovom pobeđujući Jevreje i neznabošce, sveti Pavle otplovi u Siriju; njemu sledovahu Akila i Priskila kao svome učitelju i vinovniku spasenja, silno privezani za njega duhovnom ljubavlju. Sa njima i drugim svojim pratiocima sveti Pavle pristade u Efesu. Zatim, želeći da na približavajući se praznik Pashe bude u Jerusalimu, on ostavi u Efesu Akilu i Priskilu da poučavaju Efesce u svetoj veri Hristovoj, a sam krenu u Jerusalim, obećavajući da se opet vrati k njima u Efes.
Po odlasku Pavlovom, doputova u Efes Jevrejin Apolos, rodom iz Aleksandrije, čovek krasnorečiv i silan u knjigama. Ovaj beše upućen na put Gospodnji, i goreći duhom govoraše i učaše pravo o Gospodu, ali još ne znađaše krštenje u Svetu Trojicu već samo krštenje Jovanovo. Čuvši smelu propoved Apolosovu na skupovima, Akila i Priskila ga pozvaše kod sebe i još mu bolje pokazaše put Gospodnji (D.A. 18, 24-28). Potom se sveti Pavle vrati iz Jerusalima u Efes i odatle napisa svoju prvu poslanicu verovavšim u Hrista Korinćanima, u kojoj na završetku veli: Pozdravljaju vas u Gospodu mnogo Akila i Priskila s domašnjom svojom crkvom (1 Kor. 16, 19).
Posle smrti cara Klaudija Jevrejima bi dopušteno da žive u Rimu. I Jevreji se stadoše vraćati u Italiju na ranija svoja mesta, k svojim imanjima. Tada se i Akila s Priskilom vratiše u Rim. A kada sveti Pavle ponova dođe u Korint i pisa otuda Poslanicu Rimljanima, on ne zaboravi u njoj da pošlje pozdrav svojim ljubljenim učenicima, govoreći u poslednjoj glavi ovako: Pozdravite Priskilu i Akilu, pomoćnike moje u Hristu Isusu, koji za dušu moju svoje vratove položiše, kojima ne ja jedan zahvaljujem, nego i sve Crkve iz neznabožaca (Rim. 16, 3-4).
Sveti Akila se ne zadrža dugo vreme u Rimu i opet pođe u Asiju sa ženom svojom, pošto bi od učitelja svog apostola Pavla postavljen za episkopa i poslat tamo na propoved reči Božje. Došavši u Efes on pomagaše u trudovima svetom apostolu Timoteju, učeniku apostola Pavla, koga sveti Pavle postavi za episkopa Efescima i ostavi ga tamo, kao što o tome piše u svojoj prvoj poslanici njemu (1 Tm. 1, 3). Kasnije, kada s