Sveti apostol Jakov, brat Gospodnji

Spomen 23. oktobar

SVETI Jakov beše sin pravednog Josifa, obručnika Prečiste Djeve. Od mladosti svoje on zavole strog život: nikada nije jeo masti ni zejtina, niti upotrebljavao razna jela; živeo je samo o hlebu i vodi; takođe nikada nije pio ni vina ni drugo kakvo piće; u kupatilo nije odlazio; jednom rečju: odbacivao je sve što telu pričinjava zadovoljstvo; stalno je na telu svom nosio oštru vlasenicu; sve je noći provodio u molitvi, vrlo malo odmarajući sebe snom; od čestog metanisanja njemu se koža na kolenima stvrdnu kao u kamile; do kraja života svog bio je devstvenik.
O tome pak zašto se apostol Jakov naziva bratom Gospodnjim, bratom Božjim, postoji ovakvo predanje. Kada otac njegov Josif deljaše deci svoju zemlju od svoje prve žene, on htede da jedan deo dodeli i Gospodu Isusu, sinu Presvete Djeve Marije, koji tada još beše malo dete, ali se svi sinovi Josifovi usprotiviše tome, jedini Ga Jakov uze na svoj deo kao sunaslednika. Zbog toga se i stade nazivati bratom Gospodnjim. A postoji još jedan razlog tome. Kada se Gospod Isus Hristos ovaploti, i Prečista Djeva Bogorodica bežaše s Njim u Egipat, tada i Jakov bežaše zajedno s njima, kao saputnik Prečistoj Bogorodici i svetome Josifu, ocu svome.
Kada Božanski Mladenac Isus Hristos stiže u zreo uzrast i stade učiti ljude o Carstvu Božjem, pokazujući sebe kao istinitog Mesiju, sveti Jakov poverova u Njega. I slušajući Božansko učenje Njegovo, on se još silnije zapali ljubavlju k Bogu i stade provoditi još strožiji i pobožniji život. I Gospod naročito zavole svetoga Jakova. To se vidi iz toga što se Gospod Hristos posle dobrovoljnog stradanja Svog i vaskrsenja javio ljubljenom bratu Svom Jakovu odvojeno od drugih apostola. To spominje apostol Pavle, govoreći: Potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima (1 Kor. 15, 7).
Videći pravedno i bogougodno življenje Jakovljevo, svi nazivahu svetog Jakova pravednim, i on bi uvršten u Sedamdesetoricu apostola. Od samoga Gospoda Hrista on bi postavljen za episkopa i naučen sveštenoradnji; i njemu prvom episkopu i pastiru bi poverena novoprosvećena crkva Jerusalimska. Rukovođen Svetim Duhom, sveti Jakov prvi sastavi i napisa svetu Liturgiju, koju kasnije skratiše zbog nemoći ljudskih, najpre sveti Vasilije Veliki, pa zatim sveti Jovan Zlatoust. Pasući u Jerusalimu stado Hristovo, sveti Jakov svojim učenjem obrati k Bogu mnoge Jevreje i Jeline i nastavi ih na pravi put. A napisa on svima dvanaest kolena Izrailjevim Sabornu poslanicu, ispunjenu bogonadahnutog i dušekorisnog učenja, kojom se ponooi sva Crkva Hristova poučavajući se veri i dobrim delima. Zbog vrlinskog života sveti Jakov uživaše veliko poštovanje kod svih, ne samo kod vernih, nego i kod nevernih: jer i sami prvosveštenici Jevrejski, koji su samo jednom u godini ulazili u Svetinju nad Svetinjama, ne branjahu svetome Jakovu da često ulazi tamo i moli se. Videći njegov čist i besprekoran život, oni mu zbog toga čak i ime promeniše, i prozvaše, ga Obli ili Ofli, što znači: "ograda, utvrđenje ljudima", ili: "pravedniji od "svih". Sveti Jakov ulažaše u Svetinju nad Svetinjama ne samo danju nego i noću, i padajući ničice na zemlju, sa suzama prinošaše Gospodu molitve za sav svet. I sav narod ljubljaše Jakova zbog svetosti njegove; a mnogi od starešina jevrejskih verovaše učenju njegovom, i svi ga s nasladom slušahu. I mnogo naroda sticaše se k njemu: jedni, da slušaju njegove pouke; drugi, da se dotaknu skuta od haljine njegove.
U to vreme prvosveštenikom jevrejskim postade Ananije. Videći da sav narod pažljivo sluša učenje Jakovljevo, i mnogi se obraćahu ka Hristu, Ananija i s njim književnici i fariseji stadoše se iz zavisti gnjeviti na svetitelja i kovati planove kako da ga ubiju. I dogovoriše se oni da mole svetog Jakova da ovojim poučenjem odvrati ljude od Hrista; ne pristane li da to uradi, onda da bude ubijen.
Međutim približavao se praznik Pasha, i mnoštvo naroda se sa svih strana sticaše u Jerusalim na praznik. Carski namesnik Fist, koji izbavi apostola Pavla iz ruku Jevreja i posla u Rim, već beše umro, a njegov zamenik još ne beše poslat iz Rima. Kor

Izvor: Crkveni Kalendar