Sveti apostol Matej Jevanđelist

Spomen 16. novembar

SVETI apostol i evangelist Matej, sin Alfejev, drukčije nazivan Levije, življaše u Galilejskom gradu Kapernaumu. On beše čovek imućan i po zanimanju carinik. Jednom, u vreme boravka Svog u Kapernaumu, Gospod Hristos pođe k moru, praćen narodom. Prolazeći on vide Mateja gde sedi na carini i reče mu: "Hajde za mnom!"
Čuvši ove reči ne samo telesnim ušima nego i ušima srca, Matej ustade odmah, i ostavivši sve pođe za Hristom. U radosti svojoj Matej priredi Gospodu kod kuće svoje veliku čast. Gospod blagi ne odbi poziv i uđe u dom Matejev. Dođoše k Mateju i mnogi susedi njegovi, i prijatelji, i poznanici, - sve sami carinici i grešnici -, i seđahu za trpezom zajedno sa Gospodom Isusom. A behu tamo i neki od književnika i fariseja. Videvši da se Gospod ne gnuša carinika i grešnika, Hero sedi zajedno s njima za trpezom, oni roptahu i govorahu učenicima Njegovim: Zašto učitelj vaš s carinicima i grešnicima jede i pije? - A Gospod čuvši takve reči njihove reče im: He trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike no grešnike na pokajanje.
Od toga vremena Matej ostavi sve i sva, pođe za Gospodom Hristom, i kao verni učenik više se ne odvajaše od Njega. Uckoro zatim on se udostoji da bude uvršćen u Dvanaestoricu apostola. Zajedno sa drugim učenicima Matej praćaše Gospoda na Njegovim putovanjima po Galileji i Judeji, slušajući Njegovo Božansko učenje, gledajući Njegova bezbrojna čudesa, a ponekad i učestvujući u njima. Naoružan od Gospoda čudotvornom božanskom silom, on sa ostalim apostolima hođaše k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva, propovedajući im Evanđelje Carstva Božjeg, isceljujući bolesne, izgoneći đavole, čisteći gubave, vaskrsavajući mrtve. On beše očevidac i svedok: i Spasiteljevog života, i Spasiteljeve krsne smrti, i Spasiteljevog vaskrsenja, i Spasiteljevog vaznesenja na nebo.
Posle silaska Svetoga Duha na apostole, sveti Matej spočetka ostade u Palestini, zajedno sa drugim apostolima propovedajući Evanđelje u Jerusalimu i njegovoj okolini. Ali nastupi vreme kada se apostolima valjalo razići iz Jerusalima po raznim narodima, radi obraćenja njihovog veri Hristovoj. Pred odlazak svetog Mateja iz Jerusalima, jerusalimski hrišćani iz Jevreja moliše ga da im ostavi pismeno izložena dela i učenje Gospoda Hrista. Ovoj molbi se pridružiše i ostali apostoli koji se u to vreme nalažahu u Jerusalimu. I sveti Matej, odazivajući se ovoj opštoj želji, napisa Evanđelje osam godina po Vaznesenju Hristovom.
Otputovavši iz Jerusalima, sveti apostol Matej propovedaše Evanđelje u mnogim zemljama. Blagovesteći Hrista on proputova Makedoniju, Siriju, Persiju, Parćiju i Midiju, i svu Etiopiju s kraja - nakraj, na koju mu pade kocka, i prosveti je svetlošću poznanja svetog Evanđelja. Vođen Duhom Svetim on naposletku dođe u zemlju ljudoždera, k narodu crnokožnom i zveropodobnom, i uđe u njihov grad, zvan Mirmeni. Tu on, obrativši nekoliko duša ka Gospodu, postavi im za episkopa svoga saputnika Platona, i sagradi im malu crkvu. Sam pak uziđe na tamošnju obližnju goru, i boravljaše na njoj u postu, moleći se usrdno Bogu da Gospod obrati taj neznabožni narod. I javi My se Gospod u obliku prekrasnog mladića sa žezlom u desnoj ruci, nazva mu Boga, i dajući mu taj žezal naredi mu da siđe sa gore i pobode žezal blizu vrata crkve koju je on sagradio. Pritom mu Gospod govoraše: Ovaj žezal će mojom silom pustiti korenje, izrasti u visoko drvo, i to drvo će doneti izobilan rod, koji će veličinom i sladošću prevazilaziti svekoliko drugo voće a iz korena njegova izbiće izvor vode čiste. Koji god se od ljudoždera izmije u toj vodi, dobiće lepotu lica; i koji god okusi od tog ploda, odbaciće zversku narav i postaće dobar i krotak čovek.
Primivši žezal iz ruke Gospodnje, Matej siđe sa gore, i pođe u grad da izvrši što mu bi naređeno. Knez pak toga grada Fulvijan imađaše ženu i sina koji oboje behu đavoimani. Susrevši apostola na putu, oni vikahu na njega divljim i pokvarenjačkim glasovima, da bi ga uplašili. I govorahu: Ko te posla ovamo sa tim žezlom na pogibao našu? - Apostol zapreti dusi

Izvor: Crkveni Kalendar