Sveti Dragutin, kralj Srpski

Spomen 30. oktobar

Stariji sin blagočestivog kralja Srpskog Uroša Prvog (1243-1276. g.) i Svete kraljice Jelene, a brat Svetog kralja Milutina. Prema životopiscu kraljeva i arhiepiskopa Srpskih, Svetom arhiepiskopu Danilu II, Dragutin je izmoljen od Boga molitvama svojih pobožnih roditelja, i odgajen i vaspitan od njih u nauci Gospodnjoj i veri Pravoslavnoj. Izuči on i svete i božanstvene knjige, razumno se naslađujući dobrim i krasnim rečima njihovim, jer su se roditelji njegovi uvek brinuli o ovom svom dušeljubaznom im čedu i vaspitavali ga u strahu Božjem, blagoverju i svakoj čistoti, te ga naučiše svakom bogoljublju i dobrom vladanju. Dragutin je zaista celog života bio iskreno pobožan i predan veri, a takođe i odan podvižničkom načinu života.
Kada prođe određeno vreme uzrasta, roditelji oženiše Dragutina od carskoga plemena Ugarskog (Mađarskog) naroda, davši mu za suprugu česnu devojku Katelinu (ili Katarinu), ćerku ugarskog kralja Stefana. Prilikom Dragutinovog venčanja otac njegov Uroš obeća sinu dati presto Srpske zemlje i još za svoga života nazva Dragutina "mladim kraljem". Ho po zavisti lukavog đavola, neprijatelja ljudskog spasenja, ovo bi povod za veliki greh mladoga kralja Dragutina. Čekajući ispunjenje obećanja roditelja svoga i ne imajući dovoljno strpljenja, a uz to još "slušajući prekorne reči sa mnogim dosađivanjem od svoga tasta kralja ugarskog", Dragutin dopade u veliku smutnju uma svoga i, ne znajući šta čini, otide tastu svome kralju ugarskom i uze od njega veliku vojnu sšgu naroda Ugarskoga i Kumanskoga, i napade na oca svoga. Blagočestiva majka njegova i svjatjejši arhiepiskop Joanikije I (1272-1276. g.) pokušali su tada da posreduju, da se otac i sin izmire i dogovore, ali u tome nije bilo uspeha. He znajući šta čini, Dragutin podiže vojsku na roditelja svoga i pobedivši ga u pokrajini srpskoj zvanoj Hum, na polju zvanom Gacko (u jesen 1276. godine), preote ocu svome presto i postade kralj Srpski sa imenom Stefan (od do 1282. godine). Otac pak njegov Uroš povuče se tada dublje u Zahumlje, a za njim pođe i arhiepiskop Srpski preosvećeni Joanikije I. Tamo se Uroš uskoro zamonaši (u Draču), sa monaškim imenom Simeon, pa se ubrzo preseli ka Gospodu (1. maja godine). Telo njegovo bi zatim preneto u njegovu zadužbinu manastir Sopoćane i tamo česno pogrebeno. Njegova pak blagoverna supruga Jelena, majka Dragutinova, iako beše nezadovoljna, ipak posle ovoga dođe kod svoga sina. Već pri ovom susretu sina i majke, kralj Stefan Dragutin moljaše nju za oproštaj, jer osećaše da beše pogrešio protiv roditelja svojih. Pobožna mati ga prekori zbog postupka njegovog, posavetova ga da se u buduće čuva i pazi, Jer ovaj naš sujetni život na zemlji, nije život, no ljuta smrt", pa na suze i plač Dragutinov dade mu svoj roditeljski oproštaj i blagoslov. Tom prilikom ona dobi od njega na upravu zapadni deo Srpske države, i to na Primorju: od Dubrovnika do Skadra, a u unutrašnjosti: Plav i Gusinj na gornjem Limu, i zamak Brnjaci u gornjem toku reke Ibra.
Samodržavno vladajući u svojoj otadžbini, zemlji Srpskoj, Dragutin beše čestit i pravedan vladar. Jer u dane njegova kraljevstva, čega i mi svedoci bismo, veli Sv. arhiepiskop Davilo II, ne beše kod njega ni u zemlji njegovoj nepravde, gordosti, ni gramzivosti. Jer ovaj blagočestivi svagda postupaše po onoj reči proroka: "Nepravdu omrzoh i odvratna mi je, a zakon Tvoj zavoleh" (Ps. 118, 163).
No Božji putevi su neispitani i nama ljudima nedoznajni. Jer malo vremena posle ovoga, Bog javlja ovako znamenje ovom blagočestivom kralju Stefanu Dragutinu. Kada je jednom jezdio sa svojom vlastelom po nekakvom poslu u Raškoj župi, pod tvrdim gradom Jelačom, oč iznenada padne s konja i slomi nogu svoju. Oko toga se velikaši i narod njegov veoma ožaloste i uzbude, a blagočestivi kralj ovako mišljaše u umu svome, i govoraše: Evo vidim, vaistinu, da je pravedan Gospod i da pravdu ljubi (Ps. 10, 7). Sagreših Ti, Gospode, očisti me; učinih bezakonje, oprosti mi. Jer prvo ne poslušah zapovesti Tvoga božanskog Pisma, kako Ti sam reče u Tvome svetom Evanđelju: Ko zlostavi oca ili mater, smrću

Izvor: Crkveni Kalendar