Sveti apostoli: Prohor, Nikanor, Timon i Parmen

Spomen 28. jul

Po Vaznesenju Gospodnjem i po silasku Svetoga Auha na apostole znatno se uveća broj vernih u Jerusalimu; stoga po savetu apostola, koji u to vreme boravljahu u Jerusalimu, biše izabrani za đakonsku službu sedam uglednih ljudi, puni Duha Svetoga i premudrosti: Stefan, Filip, Prohor, Nikanor, Timon, Parmen i Nikola Antiohijanin. I sveti apostoli, pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih i postaviše ih za đakone (D.A. 6, 1-6).
Od ovih izabranih đakona sveti Prvomučenik Stefan praznuje se zasebno 27 decembra, a Filip 11 oktobra. Nikola Antiohijanin nije ušao u red svetitelja zbog svoje jeresi. Ostala četvorica nemaju posebnih dana praznovanja, nego ih sveta Crkva sve zajedno praznuje u današnji dan, iako su skončali u razna vremena i u raznim mestima apostolski propovedajući Hrista i mučeničkom smrću zapečativši svoju propoved.
Sveti Prohor je najpre sa ostalim saučenicima bio saputnik svetog vrhovnog apostola Petra (još do Uspenija Presvete Bogorodice). Potom je apostol Petar postavio svetog Prohora za episkopa grada Nikomidije u Vitiniji, kao što to blaženi Simeon Metafrast kazuje u Žitiju svetog apostola Petra pod 29 juni. Posle pak Uspenija Božije Matere sveti Prohor je dugo vreme bio saputnik svetog apostola Jovana Bogoslova i zajedničar njegovih trudova; zajedno s njim proputovao je mnoge krajeve, zajednički podnoseći stradanja i muke od neznabožaca za Evanđelje Hristovo; s njim je i na ostrvu Patmosu bio zatočen, gde je zapisao ono što je sveti Jovan Bogoslov po otkrivenju Božjem njemu ustima svojim govorio. Posle toga sveti Prohor se ponova potrudi u Nikomidiji, gde on bi prvi episkop, obraćajući ka Hristu Bogu zabludele ljude i umnožavajući novosabranu crkvu. A kada dođe u Antiohiju, sveti Prohor mučenički skonča, ubijen od neznabožaca zbog propovedanja Hrista.
Sveti Nikanor postrada u isti dan kada sveti Prvomučenik Stefan bi kamenjem ubijen; u to vreme beše veliko gonjenje na Crkvu jerusalimsku, i sveti Nikanor bi ubijen zajedno sa dve hiljade ljudi koji behu poverovali u Hrista. Način na koji je on ubijen spominje se u Kanonu: zaklan od Judejaca kao jagnje, on bi prinesen na žrtvu Hristu Bogu (Kanon, pesma 4, 6 i 7).
Sveti Timon bi postavljen od svetih apostola za episkopa grada Bostre u Arabiji. Za propovedanje imena Hristova on mnogo postrada od Judejaca i Jelina; bi bačen i u užarenu peć, ali izađe iz peći ni najmanje nepovređen ognjem. Po rimskom Martirologu, sveti Timon pošto iziđe nepovređen iz peći, bi raspet na krstu.
Sveti Parmen sa plamenom verom obavljaše poverenu mu od svetih apostola propovedničku službu; na njihove oči on umre, i oni ga rukama svojim sahraniše i umereno oplakaše. Međutim, neki tvrde da je on mučenički skončao i ovenčao se vencem mučeništva.

Izvor: Crkveni Kalendar