Sveti apostoli Sila, Siluan, Kriskent, Epenet i Andronik

Spomen 30. jul

Sveti apostol Sila, koga veliki apostoli izabraše za služenje delu propovedi reči Božije, mnogo se trudio u blagovešću Hristovom najpre sa svetim vrhovnim apostolom Pavlom, a zatim i sam, bez njega. Kada u Jerusalimu od apostolskog sabora bi sastavljena poslanica za Antiohijsku crkvu o tome da se ne obrezuju neznabošci koji primaju svetu veru Hristovu, sveti Sila bi poslan tamo sa drugim uglednim muževima, kao što o tome piše sveti Luka u Delima Apostolskim: Tada nađoše za dobro apostoli i prezviteri sa svom Crkvom da izberu između sebe dvojicu i da pošalju s Pavlom i Varnavom: Judu koji se zvaše Varsava, i Silu, ljude znamenite među braćom (D.A. 15, 22).
Došavši u Antiohiju, oni sabraše narod i predadoše poslanicu. Kada je pročitaše, obradovaše se utesi. A Juda i Sila, koji i proroci behu, mnogim rečima utešiše braću i utvrdiše. Sila nađe za dobro da ostane u Antiohiji, a Juda se vrati u Jerusalim. Potom kada sveti apostol Pavle uzažele da radi propovedi putuje u druge zemlje, on izabra svetoga Silu za saputnika sebi. Predani blagodati Božjoj od braće, oni odoše, i prohođahu Siriju i Kilikiju utvrđujući crkve. Prolazeći kroz Dervu i Listru oni tamo uzeše sa sobom Timoteja i otputovaše u Makedoniju. A kada u Filibi izagnaše duha pogađačkog iz neke robinje koja vračanjem donošaše veliki dohodak svojim gospodarima, onda njeni gospodari, videvši da im propade nada na njihov dohodak, dohvatiše Pavla i Silu i odvukoše ih na trg ka knezovima, klevećući ih i govoreći: "Ovi ljudi mute po našem gradu". I sleže se silan narod, i vojvode im poderaše haljine, i zapovediše da ih motkama biju. I pošto ih strašno izbiše, baciše ih u tamnicu i noge im metnuše u klade. A u ponoći bejahu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga. I ujedanput zemlja se tako silno zatrese da se uskoleba temelj tamnički, vrata se sama otvoriše i okovi im spadoše. A tamnički stražar probudivši se i videvši sva vrata tamnička otvorena, izvadi nož i šćaše da se ubije, misleći da su sužnji pobegli. No Pavle ga zadrža od samoubistva. A stražar dršćući pripade k Pavlu i Sili, izvede ih i uvede u dom svoj, opra im rane, i krsti se sa svim domom svojim. Odatle sveti apostoli Pavle i Sila idoše u Amfipolj, Apoloniju i Solun, i uz njih pristaše mnogi neznabošci i ne malo gospodskih žena. Ali tome zaviđahu tvrdovrati Jevreji, pa pozvaše neke zle ljude, te uzbuniše narod protiv apostola Hristovih, i tražahu da ih ubiju. No braća odmah noću otpraviše Pavla i Silu u Veriju. Ali i tamo Jevreji, došavši iz Soluna, pobuniše narod protiv propovednika reči Božje. Pavle otide u primorje, a Sila i Timotej ostaše onde. No posle ne mnogo dana oni odoše, i nađoše svetog Pavla u Korintu (D.A. 15, 30-18, 5). Tu sveti Sila postade episkop. Potrudivši se dosta vremena u propovedanju reči Božje, i satvorivši znamenja i čudesa, on otide ka Gospodu.
Sveti apostol Siluan trudio se u propovedanju reči Božje sa svetim vrhovnim apostolima Petrom i Pavlom; i oba ova apostola spominju ga u svojim poslanicama. Sveti Petar u svojoj Prvoj sabornoj poslanici piše ovako: Po Siluanu, vašem vernom bratu, kao što mislim, pišem vam ovo malo (1 Petr. 5, 12). A sveti apostol Pavle u Drugoj poslanici Korinćanima kaže: Sin Božji Isus Hristos, koga mi vama propovedasmo, ja i Siluan (1 Kor. 1, 19). Iz ovoga je očigledno da se sveti Siluan sa svakim od vrhovnih apostola trudio u svoje vreme u propovedanju Evanđelja Hristova, i bio saučesnik u njihovim trudovima i patnjama. U Solunu pak on bi episkop i, todnevši mnoge muke za veru, on uziđe ka Hristu koji venčavava podvige.
Svetog apostola Kriskenta spominje sveti apostol Pavle u drugoj poslanici Timoteju, govoreći: Kriskent u Galatiju (4, 10), tojest poslan od mene na propoved. U Galatiji on beše episkop; zatim je propovedao Hrista u Galiji, i u gradu Vijeni postavio za episkopa svog učenika Zahariju pa se ponova vratio u Galatiju, i tu mučenički skončao za carovanja Trajana.
Svetog apostola Epeneta takođe pominje sveti apostol Pavle u Poslanici Rimljanima, govoreći: Pozdravite milog mi Epeneta, ko

Izvor: Crkveni Kalendar