Sveta devica Mastridija

Spomen 24. novembar

U ALEKSANDRIJI Egipatskoj življaše jedna sveta devojka, po imenu Mastridija, koja, brinući se o svojoj duši, provođaše vreme u molitvenom tihovanju, u postu, u bdenju, u molitvama, čineći pritom mnogo milostinje. Međutim đavo koji uvek ratuje protiv ljudi, ne podnoseći takve vrline kod svete devojke, stade vojevati protiv nje na sledeći način. On stavi jednome mladiću u srce nečistu želju prema ovoj devojci. I taj mladić stalno dolažaše k njenoj kući ili slaše po nekoga k njoj, privolevajući je na svoju strast, ali ne dobijaše nikakvoga odgovora. Kada Mastridija izlažaše iz kuće i iđaše u crkvu da se pomoli Bogu, mladić je ni tada ne ostavljaše na miru nego joj pričinjavaše veliku muku. Pritom joj govoraše takve reči, koje vole slušati samo greholjubive duše. To pobudi Mistridiju da nikuda ne izlazi iz svoje kuće, pa ni u crkvu.
Jednoga dana Mastridija posla k mladiću svoju robinju sa ovakvom porukom: "Hajde, zove te moja gospođa". - Mladić s radošću pođe, nadajući se da će ona pristati na njegovu nečistu želju. Kada uđe k njoj, u kuću, zateče je za razbojem gde tka. Mastridija ga upita: Zašto mi, brate zadaješ tolike jade i muke, da mi čak nedaš ni u crkvu odlaziti? - Mladić joj odgovori: Gospođo, ja te zaista veoma ljubim, i kada te vidim, ja se sav zapalim. - A šta te to najviše privlači meni? upita Mastridija mladića. - Mladić odgovori: Tvoje prekrasne oči; one me zanose.
Sveta devojka, čuvši da njene oči sablažnjavaju ljude, uze iglu kojom je šila, i tog časa izbode sebi oči.
Videvši to, mladić se zaprepasti; i uđe u njega strah Božji, i on se ovim srcem raskaja. I ode on u manastir, obuče se u crnu rizu, i postade vrlo strog monah, podražavajući svete oce u molitvenim podvizima i uzdržanju.
Mastridija pak provede svoj život služeći Gospodu, ka kome se i prestavi.

Izvor: Crkveni Kalendar