Sveti mučenik Aleksandar

ZA vreme gonjenja hrišćana pod carem Avrelijanom carski namesnik Pamfilijske oblasti Antonin dođe u pamfilijski grad Sidu. Tu uhapsi prezvitera gradskog Aleksandra. I kad ovog služitelja Hristovog izvede na sud preda se, on ga najpre upita ko je on i šta je. Aleksandar odgovori: Hrišćanin sam, sveštenik po činu, pastir stada Hristovog. A gde je to stado Hristovo? upita namesnik. Svetitelj odgovori: sve ljude u svetu sazdade Hristos Bog; oni od njih koji veruju u Njega jesu ovce njegove, a svi otpali od svog Stvoritelja, koji robuju stvorenjima i napravama ruku ljudskih, mrtvim idolima, kao vi, ti su otuđeni od stada njegova, i na Strašnom Sudu Božjem postaviće se na levo, sa kozama.
Namesnik mu na to reče: Staviću te na muke za dve stvari: prvo, da mi pokažeš one koji veruju u Hrista, i drugo, da bogovima našim prineseš žrtvu.
Zatim namesnik Antonin opet upita svetog Aleksandra: Ko je Hristos? Svetitelj odgovori: Hristos je Spasitelj sveta, svetlost i život onima koji se u Njega uzdaju. Namesnik upita: Kako može biti Spasitelj onaj koji bi raspet na drvetu i gorko umre? Aleksandar odgovori: To i jeste čudesno, što On dobrovoljno telom podnese krst i smrt, a Božanstvom razori ad, i u njemu razdreši sužnje od uza umrtvivši smrt, i vaskrse iz groba. Pa ne samo sam iz mrtvih ustade, nego i druge mrtvace vaskrse: Jer ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli; i izišavši iz grobova po vaskrsenju njegovom uđoše u sveti grad Jerusalim (Mt. 27, 52-53); i sav rod ljudski sa sobom ožive i savaskrse.
Namesnik na to reče: Gluposti govoriš, bezumniče! Jer kako je mogao pomoći drugima onaj koji ne pomaže sebi kad su ga Jevreji mučili? Svetitelj odgovori: Ti si bezumnik, jer su ti oči duše oslepljene, pa ne možeš ni da pogledaš ka tajni spasenja našeg, izvršenog Gospodom Hristom.
Tada naredi namesnik da se Aleksandar stavi na muke: najpre ga volovskim žilama biše, pa na točku istezaše, pa u kazan vrele smole i zejtina vrgoše, pa najzad i u peć ognjenu baciše, ali u svim tim mukama on blagodaću Hristovom ostade bez ikakve povrede. A kad od bezbožnika bi bačen u silno užarenu peć, videše se u plamenu dva divna mladića koja sa svetim mučenikom likovahu. A to behu Anđeli Božji, koji plamen rashlađivahu svetitelju. I čuđaše se narod: jedan bi bačen u peć, a vide se trojica.
A namesnik i oni s njim sva ova preslavna čudesa pripisivahu mađijama, jer ne verovahu svemogućoj sili Hrista Boga našeg. Samo jedan od mučiteljevih slugu poverovavši, pade ničice klanjajući se izdaleka svetom mučeniku, i moleći se da bude primljen od Hrista. Namesnik odmah mačem poseče tog slugu. A svetog Aleksandra, koji nepovrećen izađe iz peći, naredi te obesiše i noktima gvozdenim strugaše dotle, dok mu se celo telo ne pretvori u jednu jedinu ranu. Začuđeni gledaoci se u užasu pitahu: Kako ovaj tolike muke trpi? Jer od svetog mučenika samo gole kosti ostadoše. Zatim ga po drugi put baciše u veliki oganj, ali mu opet ništa ne naškodi. Potom mu gvozdenim kukama izvlačahu utrobu. Pa ga usto i zverovima baciše da ga pojedu, ali ga zverovi ne darnuše. Onda na druge ljute muke stavljahu stradalca Hristovog; i u svim tim mukama on ostade nepobediv i nesavladljiv, tako da su svi bili zaprepašćeni gledajući tolika stradanja njegova, i divili se tolikom trpljenju njegovom koje prevazilazi prirodu ljudsku i um. Najzad naredi namesnik te Hristovom sveštenomučeniku Aleksandru odsekoše glavu. No tek što namesnik Antonin izreče presudu, uhvati ga zli duh i on pobesni, mučen od svojih bogova - đavola, kojima služaše. Urličući strašno on bi poveden od slugu njegovih kući njegovoj, ali on uz put izvrže iz sebe svoju zlu dušu.
Sveti Aleksandar nastani se u carstvu nebeskom sa Gospodom Hristom i svetm Anđelima Njegovim, a carski namesnik Antonin bi bačen u muku večnu kod Satane i slugu tame. Pošto sveti Aleksandar bi posečen, ugledni hrišćjanin Evstatije uze mnogostradalno telo mučenikovo i česno ga pogrebe, slaveći Hrista Boga.
Sveti Aleksandar postrada između 270 i 275 godine.