Sveta mučenica Akilina

Spomen 13. jun

U palestinskom gradu Vivlosu življahu hrišćani, jer tu sami sveti apostoli zasadiše veru u Hrista. Tamošnjem hrišćaninu Evtolmiju, zbog njegovog bogougodnog života u braku, Bog podade Svoj blagoslov, te žena njegova zače i rodi devojčicu, kojoj nadenuše ime Akilina. Kad odojče napuni četiri meseca, majka je odnese episkopu Evtaliju. Osenivši devojčicu krsnim znakom, episkop je oglasi, i nakon dva meseca prosveti svetim krštenjem. Kada Akilina navrši godinu, njen se otac Evtolmije preseli sa zemlje na nebo. Majka gajaše svoju ćerčicu, upućujući je u pobožan hrišćanski život; i do sedme godine ona već beše upućena u sva pravila evanđelskog života. I ukoliko devojčica više rastijaše, utoliko se više ispunjavaše Duha Svetoga i ukrašavaše blagodaću Hristovim. I toliko se prože tom blagodaću, da ona u mladim godinama svoga devojaštva junački odbaci i izgazi naredbe neznabožnih careva o obaveznom za sve poklonjenju idolima. O tome će sada biti reč.
Kada Akilina, koja neprestano prizivaše Boga u molitvama, napuni deset godina, a u sedmoj godini Dioklecijanova carovanja, carskim namesnikom u Palestini postade neki Volusijan, koji pre beše porod Satane nego čoveka. Ne poznavajući istinitog Boga, Tvorca svega što postoji, Volusijan stade sa nenasitom zlobom goniti pobožne poklonike istinitog Boga - Hrista Spasitelja. I mnogi hrabri stradalci Hristovi, junački izvršivši podvige svoje, udostojiše se neuvenljivih venaca. U te dane i blažena devica Akilina, ispunjena poznavanjem istinitog Boga, često se obraćaše svojim vršnjakinjama sa ovakvim poukama: Kakvu vam korist donosi poštovanje nemih i neosetljivih idola? Zar ne znate da oni koji veruju u njih i klanjaju im se, obmanjuju sebe praznom, dušegubnom, demonskom nadom? Jer ti bogovi kakvo dobro mogu činiti drugima kada su sami mrtvi i nemoćni?
A kakvog ti boga poštuješ? upitaše vršnjakinje Akilinu. Ona odgovori: Ja poštujem i smatram dostojnim poklonjelja Jedinog Boga, koji je stvorio nebo, zemlju, more i sve što je u njima. On odvajkada dobrotvori svima koji veruju u Njega i nadaju se na Njega, i kao svemoćan On će do svršetka sveta dobrotvoriti onima koji Ga prizivaju. - Na to joj vršnjakinje rekoše: Mi smo slušale da je Bog o kome ti propovedaš umro na krstu, raspet od Jevreja. - Svetiteljka odgovori: Smrt nema vlasti nad njim: On ne samo sam ožive, nego i one koji smrću umreše, iskupi svojom skupocenom krvlju i oživi. Jer On, videći da je čovek zalutao sa puta istine, sam blagoizvole ovaplotiti se i postati čovek, da bi, uništivši zabludu đavolsku i davši nam blagodat sa istinom, podigao palu prirodu našu i postavio je na spasonosnu stazu.
Upitaše je vršnjakinje: A ko je taj o kome kažu da je raspet? - Akilina odgovori: Spasitelj sviju, ljubitelj roda ljudskog. On dobrovoljno pretrpe stradanja, da bi od starog čoveka vodom i Duhom načinio novog; On uziđe na krst, želeći spasti ne samo one što žive na zemlji, nego i osloboditi od smrtnih uza one držane u adu; vaskrsnuvši pak u treći dan, On očigledno dokaza da će pri drugom dolasku Njegovom svi ustati iz mrtvih. - Na to sabesednice upitaše Akilinu: Ako je taj o kome ti govoriš učinio tolika dobra svetu, zašto Ga onda Njegovi sunarodnici, Jevreji, ne smatraju za Boga? - Na ovo bogomudra Akilina odgovori: Taj narod svagda skreće sa pravoga puta; imajući okorelu i zlobom oslepljenu dušu, on obično odbacuje ono što je pravedno i istinito; zato se jevrejski narod odreče i Prevelikog Dobrotvora svog, predavši Ga Pilatu radi osude na krsnu smrt.
Ove razgovore blažene Akiline sa njenim vršnjakinjama često je slušao neki Nikodim, jedan od slugu carskog namesnika. Najzad on obavesti svoga gospodara da u gradu ima jedna devojčica koja se ne pokorava carskim naredbama o poštovanju bogova, i nizašta ne smatra bogove, nazivajući ih demonima; pritom, propovedajući nekog raspetog Boga, ona i druge odvraća od stare vere otaca. Čuvši to, namesnik posla sluge svoje da uhvate tu devojčicu. I sveta mučenica Akilina bi uhvaćena na stradanje u drugoj godini Volusijanova namesnikovanja, kada njoj beše dvanaesta

Izvor: Crkveni Kalendar