Sveti mučenik Askalon

Kada carski namesnik Arijan putovaše iz grada Ermopolja u grad Antinoj tivaidski, njemu bi na tom putu priveden neki hrišćanin, po imenu Askalon. Ugledavši ga, namesnik upita: Ko je to? Jedan od namesnikovih savetnika, Apolonid, odgovori: Mislim da je hrišćanin. Namesnik reče Apolonidu: Upitaj ga ko je. I Apolonid upita Askalona: Ko si ti? On mu odgovori: Hrišćanin sam. Namesnik ga onda upita: Jesi li čuo za carske naredbe, razaslate na sve strane, da hrišćani moraju prinositi bogovima žrtve. Sveti Askalon odgovori: Čuli smo za te nepravedne naredbe, izdate na sablazan mnogima. Namesnik ga upita: Kako smeš da unižavaš careve, nazivajući sablaznom njihove presvete spasonosne naredbe? Svetitelj odgovori: Čini sa mnom šta hoćeš, a ja ne priznajem za naredbe one naredbe koje se nezakonito izdaju ne na korist ljudima nego na njihovu štetu i pogibao; jer kakva mi je to naredba, reći: pokloni se idolu? Namesnik mu na to reče: Ne beše li ti dosta ružiti careve, nego još i bogove naše nazivaš idolima? Kunem ti se samim bogovima, ne budeš li ih priznao za bogove, i ne budeš li im prineo žrtve, predaću te na muke, spremljene za neposlušne. Svetitelj odgovori: Ne bojim se ja tvoje pretnje, nego se bojim zanemariti Onoga koji je rekao: Ne bojte se onih koji ubijaju telo a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu (Mt. 10, 28). Drugim rečima: treba se bojati Boga koji može večito mučiti celoga čoveka, a ne vas koji mučite samo jedan deo čoveka, tojest telo, i to ne večito, nego za kratko vreme. - Namesnik mu reče: Primi dobar savet: prinesi žrtvu besmrtnim bogovima; ne poslušaš li me, gotovo je i mučilište i mučitelji. Svetitelj mu odgovori: Videćemo, ko će se od nas dvojice pokazati jači: ili ćeš me ti ubediti mukama da idole nazovem bogovima, ili ću te ja ubediti da Hrista Gospoda mog priznaš za istinitog Boga i Tvorca svega.
Razgnevljen, namesnik naredi da mučenika nagog obese o mučilišno drvo, pa onda biju i stružu gvozdenim spravama. Nemilosrdno mučen na takav način, kajiši svetiteljeve kože i mesa padahu na zemlju, no svetitelj ćutaše, ne uzdahnu niti što reče. Onda ga namesnik upita: Neće li tvoje srce popustiti, da bogovima prineseš žrtvu? - A neki retor, po imenu Vizamon, koji stajaše tu, reče: Od smrti koja mu se približila, on je s uma sišao. A svetitelj mu odmah živo odgovori: Niti sam s uma sišao, niti od Boga, Tvorca mog, odstupam. Arijan mu na to reče: Opet li se joguniš srcem? No ovo mesto, na putu, nije podesno da bi ti bio mučen kako zaslužuješ. Uz pomoć bogova, krenimo u grad, pa ćeš tamo dobiti muke koje zaslužuješ svojom neposlušnošću.
Rekavši to, namesnik naredi da mučenika odmah odreše i vode ispred njega. No na putu, u blizini grada, beše velika reka Nil. Sveti mučenik Askalon bi ranije doveden, pošto namesnik iđaše polako pozadi. A građani grada Antinoja, koji behu izašli do reke u susret namesniku, okupiše se oko svetog mučenika koji nag u ranama ležaše na zemlji pored obale, jer od rana ne mogaše ni stajati ni sedeti. I behu potreseni prizorom, i sažaljevahu mučenika. Utom, ugledavši namesnika koji beše stigao s druge strane reke i seo u čamac da se preveze, građani se počeše pripremati da ga dočekaju i pozdrave. A sveti mučenik, čuvši gde govore da namesnik čamcem prelazi preko reke, napreže svu snagu te ustade sa zemlje, pa podigavši ruke k nebu, zavapi ka Gospodu, govoreći: Bože moj Isuse Hriste, radi koga trpim ove muke i radi čije ljubavi stojim nag na sramotu ovome narodu, - usliši me sada radi slave svetog imena Tvog i pruži svemoćnu ruku svoju, te zadrži usred reke onaj čamac u kome sedi nečestivi sudija, i ne dopusti mu da stigne na ovu obalu, dok ne prizna da si Ti jedini istiniti Bog, Tvorac i Gospodar svega, i ne proslavi pred celim narodom sveto ime Tvoje, koje on mrzi.
Kada se svetitelj tako pomoli, čamac u kome se vozio namesnik, iznenada stade usred reke i ne mogaše se pomaknutn s mesta. Videći to, Arijan se čuđaše, pa setivši se mučenikovih reči kojima je obećavao da će ga privest