Sveti mučenik Varvar

Kada bogomrski car Julijan Otstupnik zarati sa Francima, on posla protivu Franaka vojvodu Vakha, u čijoj vojcci beše i hrabri vojnik Varvar, potajni hrišćanin. Kada se vojske sretoše, na bojištu se pojavi neki junak od strane Franaka, sličan drevnom Golijatu, i začikavaše Rimljane da bi mu neko od njih izašao na megdan. A beše taj franački junak strašan po izgledu, telom ogroman i snažan. Vojvoda Vakh, znajući hrabrost blaženoga Varvara, dozva ga k sebi i upita, da li može izaći na megdan ovome junaku koji se razmeće svojom snagom. Uzdajući se u Gospoda svog Isusa Hrista, Varvar pristade. I pošto se pomoli u srcu svom živome Gospodu, izađe na megdan, i Božjom pomoću pobedi onoga i pogubi, jer blaženome Varvaru bi poslat od Gospoda anđeo koji mu pomože. Od toga se Franačka vojska postide i uplaši, a ohrabreni Rimljani navališe na Franke i potukoše ih potpuno. Zbog ovakve hrabrosti svoje blaženi Varvar steče veliki ugled među pukovima rimskim, i bi pohvaljen od cara, i dobi čin komita.
Posle ove slavne pobede nad neprijateljima vojvoda Vakh, baveći se s vojskom u Trakiji, zažele da prinese idolima žrtve u znak zahvalnosti za pobedu, koju on pripisivaše ne Hristu Bogu nego svojim ništavnim idolima. I na ovo žrtvoprinošenje pogano on pozva i komita Varvara, kao prvog pobednika. Ali sveti Varvar javno izjavi da je on hrišćanin, i da odriče idole. Vojvoda onda izvesti o tome cara, a car naredi te mu dovedoše Hristovog vojnika. I stade ga car primoravati da prinese idolima žrtvu. No pošto blaženi Varvar ne posluša, car naredi da ga obese o drvo za mučenje i da mu mačem seku stomak dok mu sva utroba ne ispadne na zemlju. I dok se svetitelj moljaše, javi se anđeo i, sabravši utrobu njegovu, stavi mu je ponovo na svoje mesto i isceli mučenika tako da ni traga ne ostade od rana na telu njegovom, pa ga onda odvede od drveta za mučenje.
Videvši takvo čudo, vojvoda Vakh i dva vojnika, Kalimah i Dionisije, poverovaše u Hrista i ispovediše Ga, a pogane bogove mnogobožačke izružiše. Zato, po naređenju cara Julijana, novi ispovednici Hristova imena: Vakh, Kalimah i Dionisije biše posečeni mačem, te se na taj način pridružiše liku svetih Mučenika na nebu. A za cvetog mučenika Varvara nečestivi car naredi da ga privežu za gvozdeni točak, da ispod točka nalože veliku vatru, pa da točak sa mučenikom okreću nad ognjem izlivajući na paćeničko telo njegovo vrelo ulje. No mučenik, moleći se Bogu, ostade neopaljiv vatrom; naprotiv, vatra suknu na vojnike koji ga mučahu, opali ih, a dvojicu od njih pretvori u pepeo. Onda mučenik bi bačen u tamnicu, gde mu se javi sam Gospod i ukrepi ga.
Sutradan izjutra sveti Varvar bi ponovo izveden na mučenje: rastegoše ga nagog na četiri ctrane, pa ga volovskim žilama nemilosrdno biše po leđima i stomaku. Zatim vrgoše mučenika u peć, koju prethodno u toku tri dana ložiše i zagrevaše. I provede u njoj svetitelj sedam dana, i bi nađen živ i zdrav, ni najmanje nepovređen od ognja, i iziđe iz peći kao iz kupatila, slaveći i blagodareći Boga.
Posle toga sveti Varvar bi ponovo vrgnut u tamnicu, u koju baciše mnogo škorpija, zmija i svakovrsnih gmizavaca, da bi ga oni umorili. Ali sveti Varvar, oteravši od sebe krsnim znakom gmizavce, ostade nepovređen. Tada surovi mučitelj, ne hoteći da pozna silu Hristovu, naredi da se do najveće mere užeže metalni vo, i u njega vrgne mučenik. No i u takvom volu svetitelj ostade nepovređen. I ne osećaše ni najmanji bol od ognja, a metalni vo, kao živ osećajući bol od ognja, stade se kretati, rikati i hoditi. Videvši to čudo, mnogi neznabošci poverovaše u Hrista.
Naposletku mučitelj naredi da se mučeniku otseče glava. I tako sveti mučenik Varvar slavno završi svoj mučenički podvig za Gospoda Hrista. A česno telo njegovo uze episkop Filikije i pogrebe u gradu peloponeskom Metonu, slaveći Hrista Boga, slavljenog vavek sa Ocem i Svetim Duhom, amin.
Sveti mučenik Varvar postrada 362 godine.

Izvor: Crkveni Kalendar