Sveti mučenik Varlam

Spomen 19. novembar

NA istoku postoji veoma prostrana zemlja, zvana Indija, naseljena mnogim narodima, puna svakovrsnih bogatstava i plodova, a granicama svojim približava se Persiji. Ta zemlja beše nekada prosvećena od svetog apostola Tome, ali ne ostavi potpuno služenje idolima, jer mnogi, okoreli u neznaboštvu, ne primiše spasonosno učenje i držahu se demonske obmane. U toku vremena neznaboštvo poraste kao trnje i stade ugušivati dobro seme svete vere, te je u Indiji nesravnjeno više neznabožaca nego vernih.
U toj zemlji stupi na presto jedan car, po imenu Avenir, veliki i slavan silom i bogatstvom, ali veoma ubog duhom, jer beše neznabožac i služaše demonima a ne Bogu, klanjajući se bezdušnim idolima, i žestoko gonjaše Crkvu Hristovu, naročito učitelje crkvene, prezvitere i monahe. Neki od njegovih dvoranina, poverovaše u Hrista i uvidevši taštinu ovoga sveta, ostaviše sve i postadoše monasi. Zbog toga se car strahovito razjari, dohvati mnoge monahe i pobi, i naredi da hrišćane svuda primoravaju na klanjanje idolima. Posla on i po svima potčinjenim mu zemljama pismena naređenja knezovima i vlastelinima: da mučenjima i raznovrsnim ubistvima uništavaju sve koji veruju u Hrista i ne žele da se klanjaju idolima. Zbog toga se mnogi od vernih pokolebaše: neki, ne budući u stanju podneti mučenja, otpadahu od vere; a drugi sami se predavahu na mučenja i, čvrsto stradajući za Gospoda svog, polagahu duše svoje za Njega. Međutim većina, skrivajući svoju veru zbog opasnosti, tajno služahu Gospodu držeći svete zapovesti Njegove; drugi pak, naročito monasi, bežahu u pustinju, i krijući se po gorama i nepristupačnim mestima življahu Bogu.
U to vreme caru se rodi sin i dadoše mu ime Joasaf. Detence beše neobično lepo, i ta neobična telesna lepota kao da predznamenovaše njegovu buduću veliku lepotu duševnu. Car, sabravši mnoštvo vračara i zvezdara, raspitivaše ih šta očekuje detence kada ono poraste. A oni posle mnogih razmatranja rekoše da će biti veći od svih careva što su bili pre njega. Jedan pak od tih zvezdara, najmudriji među njima, ne po kretanju zvezda nego, kao nekada Valaam, po Božanskom otkrivenju, reče caru: "Detence će porasti ne u tvome carstvu nego u drugom boljem i nesravnjeno većem. Isto tako mislim da će primiti hrišćansku veru koju ti goniš; i nadam se da ovo moje proročanstvo neće ispasti lažno".
Čuvši da će sin njegov biti hrišćanin, car se veoma ožalosti, i razmišljaše šta da uradi da se takvo proroštvo ne ispuni. I on smisli ovo: sagradi zasebnu prekrasnu palatu sa mnoštvom svetlih prostorija, da tamo bude odgajen Joasaf. A kad Joasaf poodraste i telom i razumom, otac mu odredi vaspitače i sluge, mlade po godinama i lepe po spoljašnjosti; i naredi im da oni ne dopuste nikome sa strane da dolazi careviću, i da on nikoga ne viđa osim njih. Pored toga car im zapovedi da ništa žalosno i tužno iz ovog života ne govore careviću: ni o smrti, ni o starosti, ni o bolesti, ni o drugim sličnim nevoljama, što bi moglo poremetiti njegovo veselje; nego naprotiv govoriti mu samo što je lepo i veselo, da um njegov, stalno zauzet nasladama i zadovoljstvima, ne bi mogao razmišljati o budućnosti. Car naredi i to, da se niko ne usudi reći careviću nijednu reč o Hristu, i da se nikada ne spomene ime Hristovo pred njim. Jer više svega car željaše da se od carevića sakrije ovo ime, bojeći se da se ne ispuni zvezdarevo proročanstvo. A kada se dešavalo da se neko od onih što služe careviću razboli, car je naređivao da se takav odmah ukloni sa carevićevih očiju, i da se mesto njega odredi drugi mlad i lep, da oči carevića ne bi videle ništa tužno.
Kada car saznade da u njegovoj zemlji ima još nekoliko monaha preostalih u životu, a on je držao da monaha uopšte nema, - strahovito se razjari, i odmah posla po svima krajevima i gradovima glasnike da objave njegovu naredbu: da u roku od tri dana u njegovom carstvu ne ostane više ni jednoga monaha. Nađe li se pak posle tog roka neko monaško lice, neka bude u ognju spaljeno ili mačem posečeno. Jer oni, govoraše car, uče ljude da Raspetoga poštuju kao Boga.
I tako carski s

Izvor: Crkveni Kalendar