Sveti mučenik Bonifatije

Spomen 19. decembar

BEJAŠE u Rimu jedna žena bojarka, po imenu Aglaida; otac joj Akakije ranije beše načelnik grada Rima. Mlada i lepa, bogata vlasnica ogromnog imanja nasleđenog od roditelja, bez zakonitog muža, Aglaida provođaše dane svoje u bludočinstvu i gresima, pobeđivana strašću nemoćnog tela. Imađaše ona vernoga slugu, upravitelja njenoga doma i imanja; on bejaše mlad i vrlo lep; zvao se Bonifatije. Sa njim ona življaše u grešnim odnosima, zadovoljavajući svoju telesnu požudu. Govoriti o ovome nije sramno pošto će dalje biti reči o blaženoj i čudesnoj promeni njihovog života; jer kada hvalimo svetitelje, onda ne prećutkujemo i ranije grehe njihove, da se pokaže da nisu svi od mladosti bili dobri i pravedni, nego su, slično drugima, imali pokvaren život, ali se usavršiše istinskim pokajanjem, dobrom promenom duše i velikim vrlinama, i proslaviše svetošću. O tome se govori u Žitijima Svetih zato, da i mi grešni ne bi očajavali nego da bi pohitali da ispravimo sebe, znajući da i posle grehova, uz pomoć Božiju, možemo postati sveti, ako to samo sami poželimo i potrudimo se. I zaista divna je to i radosna srcu povest u kojoj čujemo kako grešnik, koji čak ni nade na spasenje nema, neočekivano postaje svet, a pritom i mučenik Hristov. Primer toga je ovaj sveti Bonifatije. On najpre življaše u nečistoti i beše pijanica, a potom postade ispovednik i sjajni podvižnik i slavni stradalac za Hrista. No Bonifatije i u vreme svog razvratnog življenja, mada robovaše grehu, ipak imađaše neke, dostojne pohvale, vrline: beše on milostiv prema siromasima, pun ljubavi prema putnicima, i žalostivan prema svima koji su u nevoljama; i on jedne obasipaše bogatom milostinjom, druge s ljubavlju zbrinjavaše, treće samilosno i saosećajno pomagaše. Imajući svagda u srcu svom želju da se popravi, Bonifatije često uzdisaše k Bogu, da ga On izbavi iz đavoljih zamki i da mu pomogne postati gospodarem nad svojim požudama i strastima. I Gospod ne prezre stvorenje svoje, i ne ostavi da ovaj delimično dobrodeteljan čovek i dalje tone u ubitačnoj pohotljivosti, niti dopusti da on dela milosrđa svoga i nadalje kalja nečistim gresima, nego blagoizvole urediti tako da skverna dela njegova biše omivena prolivanjem sopstvene krvi njegove, i time duša njegova bi ukrašena kao carskom porfirom i ovenčana vencem mučeničkim. A to se dogodi na sledeći način.
U to vreme bejaše silno gonjenje hrišćana, duboka tama idolska pokrivaše sav Istok, i mnoštvo vernih bivaše mučeno i ubijano za Hrista. Gospođi pak Bonifatijevoj sinu u glavi spasonosna misao, a srce joj obuze neodoljiva želja: da ima u domu svom mučeničke mošti. I pošto među slugama svojim ona ne nalažaše drugoga, sem Bonifatija, koji bi joj ovu zamisao verno i revnosno ostvario, ona pozva Bonifatija, otkri mu svoju želju i nasamo mu reče: Tebi je poznato, brate, kolikim gresima oskvrnavismo sebe ja i ti, ni najmanje ne brinući o buduđem životu, i kako ćemo predstati Strašnom sudu Božjem, na kome ćemo po delima svojim biti osuđeni na teške muke. No ja sam čula od jednog pobožnog čoveka, da ko ima kod sebe mošti mučenika Hristovih, i poštuje ih, taj dobija veliku pomoć ka spasenju, i u domu njegovom greh se ne umnožava; štaviše, takav se može udostojiti onog večnog blaženstva, koje su se udostojili sami sveti mučenici. A mnogi i sada, kako govore, izvršuju divne podvige za Hrista, i predajući tela svoja na mučenje dobijaju mučeničke vence. Stoga mi ti posluži u ovoj stvari: eto, došlo je vreme da ti na delu pokažeš koliku ljubav imaš prema meni. Otputuj brzo u o!ne zemlje gde se vrši gonjenje hrišćana, i postaraj se doneti mi mošti jednog od svetih mučenika, da ih česno položim kod sebe, i da podignem crkvu tome mučeniku, i da njega svagda imam kao svog čuvara i zaštitnika i stalnog posrednika pred Bogom.
Saslušavši Aglaidu, Bonifatije s radošću pristade na njen predlog, sav gotov za takav pothvat. Gospođa mu dade mnogo zlata, pošto je bilo nemoguđe uzeti tela mučenika bez poklona i teškog zlata: jer neznabošci mučitelji, videći veliku ljubav i usrće hrišćana prema moštima, ne davahu

Izvor: Crkveni Kalendar