Sveti mučenik Kalinik

Sveti mučenik Kalinik rodio se u Kilikiji i bio vaspitan u hrišćanskoj pobožnosti. Postavši zreo čovek, on vide kako se mnogi ljudi drže mnogobožačkog bezbožja: pomračeni demonskom obmanom, oni su daleko od Gospoda Hrista, veruju u neosetljivo kamenje i prinose žrtve idolima. I plakaše Kalinik zbog pogibli njihove, i stade ih javno učiti poznanju istine, obraćajući ih od njihove zablude ka Hristu Bogu. I proputova Kalinik mnoge gradove i sela, apostolski propovedajući reč Božiju. Tako doputova on i u galatijski grad Ankiru, tražeći spasenje duša ljudskih. U njemu on provede dugo, trudeći se u blagovešću Hristovom, i mnoge privede Bogu. Zato bi uhvaćen od nevernika i izveden na sud pred kneza Sakerdona, čoveka veoma pogana, najusrdnija služitelja idola, neprijatelja Hristova i ljuta gonitelja hrišćana. Privodeći Kalinika na sud pred kneza, bezbožni mnogobošci povikaše: Ovo je Kalinik stranac; došao je u naš grad i uči ljude da bogovima ne prinose žrtve i da im se ne klanjaju, i već je mnoge zaveo u svoju obmanu.
Pogledavši jarosno na Kalinika, knez ga stade groznim glasom ispitivati: Kako si se ti stranac, bezumniče, drznuo da razvraćaš narod, učeći ga da ostavlja bogove koji su svet stvorili, i koje poštuje car i sve vlasti i sva vaseljena? - Svetitelj mu krotko odgovori: Ja sam sluta Hristov. Videći kako ljudi srljaju u pogibao, srce mi se kida za njih, i koliko mogu staram se da ih dobrim učenjem obratim od tame ka svetlosti, i od pogibli ka spasenju. Jer u našim knjigama piše: Koji obrati grešnika s krivoga puta njegova, spašće dušu od smrti i pokriće mnoštvo grehova (Jak. 5, 20). Stoga bi hteo da i tebe privedem k svetlosti od demonskog pomračenja koje vlada tobom, i da te uputim na put istine.
Knez, kipteći od gneva, reče: Eda li ti hoćeš da se ja, poslušavši tvoje bezumne reči, odrečem bogova i pretpostavim gorku smrt slatkome životu? Ne, nikada! Naprotiv, ja ću te, i protiv tvoje volje, primorati da se pokloniš bogovima našim, jer ću te staviti na ljute muke, i videću da li će Bog tvoj doći da te izbavi iz mojih ruku. I neću poštedeti telo tvoje sve dotle dok ne poznaš silu i vlast bogova i ne prineseš im žrtve.
Tada mu svetitelj poče smelo odgovarati, govoreći: Pretnjama nećeš ustrašiti istinskog slugu Hristovog, jer svako mučenje radi Gospoda mog meni je tako poželjno kao gladnome hrana. Stoga ne oklevaj i ne gubi vreme na pretnje, nego odmah počni da me mučiš. Evo, pred tobom je telo moje, gotovo na muke; ono ima u duši svojoj Boga, koji priprema meni spasenja a tebi pogibao.
Knez se još više razjari i povika: Bedniče! kako se usuđuješ da me vređaš takvim rečima? Tako mi bogova, neću se sažaliti na tebe, nego ću zderati meso tvoje sa kostiju tvojih, i zadaću ti svaku muku dok te ljutom smrću ne pogubim. - Svetitelj odgovori: O, najpoganiji čoveče među svima poganim ljudima! dokle ćeš uzalud traćiti vreme besneći gnevom, a ne pristupaš delu? Hajde, predaj me na muke, pa ćeš videti junaštvo i neustrašivost podvižnika Hristova koji očekuje da od Spasitelja svog primi venac pobede.
Tada mučitelj naredi da mučenika obnažena i opružena nemilice biju volovskim žilama. I svetitelj bi dugo bijen, a birov vikaše: Kaliniče, poznaj bogove i prizovi ih, i oni će te izbaviti od muka! - Međutim sveti mučenik se smejaše mučitelju i mukama, i gromko mu dovikivaše: Pretio si mi velikim mukama, a nalažeš na mene veoma male. Daj mi veće rane, nanesi mi najljuće mučenje: jer se ja ni ognja ne bojim, ni mača ne plašim, i smejem se smrti, čekajući da od Gospoda mog dobijem život večni.
Tada knez naredi da stradalca obese na mučilišnom drvetu i telo mu stružu gvozdenim grebenima. I ostrugaše mu telo do kostiju. Međutim sveti mučenik, trpeći sve to kao u tuđem telu, smejaše se ovom mučenju, i govoraše knezu: Naredi da me još jače stružu, jer ukoliko više stružeš moje telo, utoliko više nasićuješ moju dušu: meni pomaže Hristos, i ja, krpljen blagodaću Njegovom, ne osećam bol od mučenja.
Posle toga mučitelj naredi da stradalca Hristova skinu sa mučilišta, da mu obuju gvozdene čizme sa oštrim