Sveti mučenik Kalistrat

Videći da se izabrano stado Hristovo iz dana u dan uvećava, zavidljivi neprijatelj đavo ustade protiv njega sa velikim besom hoteći da sve slovesne ovce Hristove raspudi i poubi. Kao oruđa za ovo on upotrebi neznabožne careve rimske, Dioklecijana i Maksimijana, po svireposti slične beščovečnim zverovima. On ih kao krvožedne vukove natutka na stado Hristovo, i preko njih ga rastrzaše ljuto i nemilosrdno: jer on im stavi u srce toliki bes protiv hrišćana, da oni sve ostale brige o carstvu zanemariše i sve svoje sile upotrebiše jedino na to, da potpuno potamane sve hrišćane. A ovu svoju zlu nameru i delo oni smatrahu za veće i dragocenije nego sva druga velika dela carska i slavne pobede i trijumfe nad neprijateljima svojim. U tom cilju oni razaslaše u sve krajeve zemlje igemone i mučitelje, koji po zloći behu ravni njima i gori od njih, da svuda primoravaju hrišćane na prinošenje idolskih žrtava, a da neposlušne muče, ubijaju i na razne načine pogubljuju. Kada se ovo naređenje stade izvršivati, mnogi se verni i srcem Hristu predani ukrasiše vencem mučeništva, i sa zemlje pređoše na nebo slaveći pobedu nad neprijateljima. Među mnogima takvim pokaza se i sjajni vojnik Hristov Kalistrat, koji ne sam nego sa mnogobrojnom družinom prođe divni put mučeništva i pobedivši vraga predstade pobeditelju sveta Hristu, noseći na sebi rane dobijene za Njega i primajući odlikovanje za svoj podvig.
Postojbina ovog stradalca Hristovog beše Kartagena; odatle on bi uzet u vojsku i pričislen puku vojvode Persentina. U tom puku jedino blaženi Kalistrat sijaše pobožnošću kao zvezda u tamnoj noći, jer svi njegovi drugovi po oružju behu pomračeni tamom idolopoklonstva. Jedino on beše prosvećen svetlošću vere, kojoj se nauči od svoga oca hrišćanina; otac pak njegov bi naučen veri od svoga dede Neokora, koji u vreme dobrovoljnog stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista beše u Jerusalimu za vreme Pontija Pilata kao vojnik. I on, videvši sva čudesa koja se dogodiše pri smrti i vaskrsenju Gospoda Hrista, poverova u Njega, krsti se od apostola, i vrati se kući svojoj, noseći skupoceni biser - veru u Hrista, kojim obogati sina svog, oca Kalistratova, i sve ukućane svoje, kazujući im o Hristu Isusu sve što sam očima svojim vide i što ču od svetih apostola. Tim duhovnim i neukradivim bogatstvom vere, koje nasledi od dede i oca, sveti Kalistrat obogaćavaše koga god je mogao, učeći poznanju istine i obraćajući k Bogu duše ljudske. Zbog toga drugovi njegovi u vojsci gledahu na njega s podozrenjem, i pažljivo motrahu na njega da bi tačno saznali da li je on zaista hrišćanin ili ne.
Kada se on sa vojvodom svojim nahođaše u Rimu, njegova hrišćanska vera bi prepoznata na sledeći način. Blaženi Kalistrat imađaše običaj da svake noći ustaje na molitvu i dugo se moli tajno. Jednom kada on ustade i moljaše se, osetiše to neki vojnici koji su spavali blizu njega; i čuvši da. on često priziva ime Isusa Hrista, uveriše se potpuno da je on zaista hrišćanin; i zgodnom prilikom obavestiše o tome vojvodu Persentina. Vojvoda odmah pozva Kalistrata i upita ga: Kalistrate, je li istina to što govore o tebi tvoji drugovi? - On odgovori: Ne znam šta bi oni mogli govoriti o meni, jer sam svestan da nisam učinio nikakvo zlo. - Persentin onda naredi vojnicima da mu kažu u lice šta imaju. Vojnici na to rekoše vojvodi: Gospodine, samo ti naredi njemu da bogovima prinese žrtvu, pa ćeš odmah doznati kakvog je on mišljenja i kakve vere.
Vojvoda naredi Kalistratu da bogovima prinese žrtvu i da im se pokloni. Sveti Kalistrat odgovori: Nisam naučio da prinosim žrtvu mnogim bogovima, već samo jednom Bogu istinom i živom, koji je sve iz nebića izveo u biće i čoveka sazdao od zemlje; a bogove koje vi poštujete i koje ruke ljudske načiniše, ja nazivam ne bogovima nego demonima, kao što me tome nauči Sveto Pismo koje veli: Svi bogovi neznabožaca su demoni (Ps. 95, 5); i: Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku ljudskih (Ps. 113, 12). Iz istog Svetog Pisma naučio sam se znati Boga koji živi na nebesima, prinositi Mu žrtvu hvale i uznositi moli