Sveti mučenik Kodrat Nikomidijski

U VREME neznabožnog Dekija rimskog cara i njegovog namesnika Valerijana, biše pohvatani hrišćani po raznim gradovima i selima, i u grad vitinijski Nikomidiju dovedeni, i u tamnicu bačeni. Zbog toga nikomidijske hrišćane obuze veliki strah, a naročito što se i sam car Dekije približavao njihovom kraju, jer je već bio stigao u Kesariju. Tada mnogi hrišćani pobegoše u gore i pustinje, krijući se od ruku mučitelja, a drugi smelo seđahu kod svojih kuća, očekujući čas kada će se udostojiti da ma kakvim stradanjem proslave Gospoda. Među ovim drugima beše i sveti Kodrat, visok i lep, plemić i bogataš, pobožan i rečit. On zlatom potkupi tamničke stražare i vojnike, te slobodno ulažaše u tamnicu, donoseći potrebne namirnice jednovernoj braći sužnjima. I sokoljaše ih i moljaše da svi budu hrabri, i da ne mare za muke radi ljubavi Hrista Boga, koji im sprema večnu nagradu u svom carstvu nebeskom.
Uto u Nikomidiju dođe od cara antipat Perenije, odredi dan suda za hrišćane, i u prisustvu mase naroda izvede preda se na sud sve sužnje. Komandant reče antipatu: Kao što naredi vlast tvoja, gospodine moj, evo pred tobom stoje svi hrišćani koliko god ih je bilo do danas u tamnici. A antipat reče slugama Božjim: Neka svaki kaže svoje ime, i zvanje, i poreklo, i otadžbinu. - Blaženi pak Kodrat, koji dođe da prisustvuje ovom suđenju, videvši da su se neki od braće uplašili i prebledeli, poboja se da se neko od njih pre mučenja ne odrekne Hrista, i gromko uzviknu stojeći pozadi njih: Zovemo se hrišćani, po zvanju i poreklu smo sluge Gospoda Isusa Hrista, nevidljivog Boga, a grad i otadžbina naša je nebo, gde Bog nastanjuje one koji se uzdaju u Njega. Čuješ li ovo, antipate?
Antipat bi preneražen ovakvom smelošću, i reče slugama: Uhvatite tog ludaka i dovedite mi ga bliže! - A blaženi Kodrat, čuvši te antipatove reči, sam se probi kroz narod, pritrča, i stade pred antipatom. Sav narod skrenu pažnju na njega. A on, prekrstivši se, reče antipatu: Evo, dobrovoljno, ne silom, sam dođoh preda te, da govorim za braću moju i protivstanem đavolu. Čini dakle brzo što hoćeš, i kada se osvedočiš o naše junaštvo, uvidećeš da smo mi nepobedivi vojnici Hristovi. - Antipat reče: O bezumniče, kaži mi najpre svoje ime i poreklo! - Sveti odgovori: Rekoh ti, hrišćanin sam i ja i braća moja; i sluge smo Hristove. Naše ime i blagorodstvo je ovo: da budemo i da se nazivamo sluge Hristove.
Antipat mu na to reče: Poslušaj me, prijatelju! I ja ću o tebi izvestiti cara, i on će te postaviti za vojvodu, samo ako s nama prineseš žrtvu bogovima. Svetitelj odgovori: U zabludi si, antipate, govoreći da ima mnogo bogova. Ne, nema mnogo bogova, nego postoji jedan Bog i Otac, od koga je sve. Antipat reče: ima mnogo bogova, ali car naredi da se sada samo dvanaestorici bogova prinesu žrtve, kojima se i ti moraš pokloniti. A sveti Kodrat gromko uzviknu: Nije dobro da postoje mnoge vlasti. Jedan je Gospodar, jedan Car i Bog - Gospod naš Isus Hristos. Antipat reče: Nisi li čuo šta Homer govori o Posejdonu? Sakupi oblake, razjari vetrove, pokri nebo, strašno zagrme otac bogova, jer se uzoholi Posejdon da otme zemlju, i tako dalje. Eto čuješ kakva je hrabrost Posejdonova. A blaženi Kodrat upita: Da li Homer i ostali slični njemu stihotvorci istinu govore o vašim bogovima ili ne? Antipat odgovori: Istinu govore. Svetitelj reče: Ako istinu govori, onda on kazuje i ovo: da su bogovi vaši bludnici, nenasiti pohotljivci. razvratnici, tvorci neprirodnih gadosti. Zaista se stidim zbog vas, što se klanjate takvim bogovima, za čija zla dela sada sudite i kazne izričete ljudima. Jer osuđujete ljude koji čine sramna.dela, a poštujete bogove koji su činili daleko gadnija dela. Ne bi li trebalo da većma osudite i kaznite bogove svoje za tako mnogobrojna i tako velika sramna dela njihova? Ne štedite ljude koji čine bezakonje, a slavite i počitujete bogove koji su činili daleko veća bezakonja. Vaistinu, takvi bogovi vaši - nisu bogovi, nego mahniti razvratnici, mrtvi duhovi. Antiiat reče: Počeo si da huliš bogove. Bojim se da se na me ne naljut