Sveta mučenica Doroteja

Življaše u gradu Kesariji Kapadokijskoj krajem trećeg veka sveta devojka po imenu Doroteja. Ona u sve dane služaše Bogu u čistoti, trežnjenju i celomudrenosti posteći se i moleći se neprestano. A beše veoma mudra, da su se jedva mogli uporediti s njom ljudi izvanredne mudrosti. I koji god su je poznavali, slavili su ime Gospoda našeg Isusa Hrista, koji ima takvu sluškinju, kojoj je i pogled čedan, i život svet, i mudrost nesravnjiva, i devstvenost besprekorna. U ljubavi pak Hristovoj ona beše toliko savršena, da je bila dostojna da bude u njegovim nebeskim dvorima. I Njega radi ona udvostruči svoj podvig, pobeđujući telo i đavola. I pošto isplete sebi dvostruki venac: venac devstvenosti i venac mučeništva, ona radujući se ode ka Hristu ženiku svom. A kako ona postrada na zemlji za Njega, kazaće ova povest.
Slava o njenom svetom životu, šireći se međ ljudima, dođe i do ušiju oblasnog upravitelja Saprikija, gonitelja hrišćana. On bez oklevanja doputova u Kesariju, odmah uhvati svetu Doroteju, i izvede preda se na svoj nepravedni sud. Sveta devica pretstade nečestivom sudiji, moleći se u sebi Gospodu i prizivajući u pomoć Boga Spasitelja svog. Upita je upravitelj: Reci mi, kako se zoveš? Svetiteljka odgovori: Zovem se Doroteja. Saprikije reče: Pozvao sam te radi toga da, po naređenju naših velikih careva, prineseš žrtvu besmrtnim bogovima. A sveta Doroteja odgovori: Bog, koji je car na nebu, On mi zapoveda da Njemu jedinome služim. Jer je tako napisano: Gospodu Bogu svome poklanjaj se i Njemu jedinome služi (Mt. 4, 10). I opet: Bogovi, koji nisu stvorili nebu i zemlju, neka nestanu sa zemlje! (Jerem. 10, 11). Treba dakle ispitati, čijem se naređenju valja povinjavati: da li naređenju cara zemaljskog ili naređenju Cara Nebeskog? i koga poslušati: Boga ili čoveka? Jer šta su carevi zemaljski? Samo smrtni ljudi, kakvi behu i ti vaši bogovi, čijim se idolima vi klanjate. Saprikije reče: Ako hoćeš da budeš čitava i zdrava i neoskvrnjena, napusti hrišćanstvo i prinesi žrtvu bogovima. Ne učiniš li to, bićeš po zakonu ljuto mučena, da ćeš postati primer straha za druge. Svetiteljka odgovori: Biću primer straha Božjeg za sve verne, da se Boga boje, a da se razjarenih ljudi ne boje. Jer ovi čine što i besni psi: nemajući ni uma ni razuma, oni besne, srde se, laju, i zubima svojim hvataju i ujedaju nevine ljude i prolaznike. Saprikije reče: Kako vidim, ti si odlučila da čvrsto ostaneš u toj najglupljoj veroispovesti, i hoćeš da sa tvojim jednomišljenicima ljuto pogineš. Poslušaj me, i prinesi žrtvu bogovima da bi izbegla ljute muke. Svetiteljka odgovori: Mučenja su tvoja privremena, a muke paklene su večne. Stoga, da bih izbegla večne muke, ja se ne bojim privremenih muka. Sećam se reči Gospoda mog: Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu (Mt. 10, 28). Saprikije reče: Zato treba da se bojiš bogova, da se oni, ako im ne prineseš žrtvu, ne razgneve, pa pogube i dušu tvoju, i telo tvoje. Sveta Doroteja odgovori: Već ti rekoh, Saprikije, da me nikako ne možeš nagovoriti da prinesem žrtvu demonima, koji su obitavali u tim ništavnim ljudima, koji su tako pogano živeli, da je stidno i govoriti. Pa su tako i pomrli, kao nerazumne životinje. Jer dok su bili U životu, oni ne poznaše Onoga koji je stvorio nebo i zemlju, i sve što je na njima. Zato njihove duše gope u neugasivom ognju. A vi se klanjate njihovim idolima, koji su načinjeni od raznih stvari. I treba da se sa njima pošlju u večni oganj oni koji ostaviše Tvorca svoga i postadoše poklonici njihovi.
Čuvši to, Saprikije se razjari i, obraćajući se slugama koji su bili gotovi da je muče, reče: Postavite je na mesto mučenja, eda bi se uplašila muka i pristala da bude služiteljka bogovima našim. A sluškinja Božja, stojeći na mestu mučenja, junački i neustrašivo reče sudiji: Što oklevaš, te me ne mučiš? Čini što ćeš činiti, da bih što pre mogla videti Onoga, radi čije ljubavi se ne bojim stradati, niti se užasavam umreti. Saprikije upita: A ko je to, za kojim toliko čezneš? Sveta Do