Sveta mučenica Evlalija

Spomen 22. avgust

U vreme carovanja idolopoklonstva, kada sva vaseljena beše pomračena jelinskim bezbožjem, življaše u Španiji u gradu Barkinonu neka devica Evlalija, kći hrišćanskih roditelja. Ona još od detinjstva svog zavole Gospoda našeg Isusa Hrista svim srcem svojim; življaše pak s roditeljima svojim u selu koje beše podaleko od grada. Roditelji veoma voljahu Evlaliju zbog njene krotosti, smirenosti i pameti koja prevazilažaše njene godine; jer ona i knjige izuči, i imađaše jednu čvrstu nameru: da služi Gospodu u besprekornoj devstvenosti. I provođaše ona dan i noć u čitanju knjiga i u slavoslovljenju Boga, živeći u jednoj zasebnoj keliji sa svojim vršnjakinjama.
Kada Evlalija napuni četrnaest godina, neznabožni car Dioklecijan diže ljuto gonjenje na hrišćane. U grad Barkinon dođe namesnik Dakijan. Pošto odvratnim bogovima svojim prinese pogane žrtve, on stade tražiti hrišćane da prinesu kad idolima. I nastade u gradu velika pometnja, jer hrišćane nasilno izvlačahu iz njihovih kuća i mučenjima ih primoravahu na idolopoklonstvo. O tome se brzo doznade po svima okolnim selima. Kada to ču sveta devojčica Evlalija, ona se ispuni velike radosti duhovne i ozarena lica reče: Blagodarim Ti, Gospode Isuse Hriste, i hvala presvetom imenu Tvome, jer dobih što sam htela; i verujem u Tebe, Vladatelju moj, jer će se pomoću Tvojom ispuniti želja srca moga.
Čuvši ove Evlalijine reči, roditelji njeni i devojčice što behu pri njoj ne shvatahu o čemu to ona govori, i pitahu je kakav je razlog njenom veselju, i šta to željeno ona dobi, i šta očekuje da će joj se ispuniti. No ona im ništa ne kaza, tajeći u duši nameru svoju. I čuđahu se svi, jer ona nije imala običaj da išta skriva što bi doznavala o svetoj veri, nego sve što dokučivaše iz knjiga ona, prosvećivana blagodaću Božjom, prepričavaše svima na korist, zbog čega je svi i voljahu kao dušu svoju. A ovom prilikom Evlalija im ne kaza misao svoju, da joj nameru ne bi ometali otac i majka koji su je neizmerno voleli.
Kada nasta noć, i svi spavahu, i prvi petlovi već behu pevali, sveta devica Evlalija iziđe tajno iz kuće; njen odlazak niko ne oseti; i ona hitaše ka gradu nošena velikom ljubavlju prema Nebeskom Ženiku svom, Hristu Gospodu, imajući želju da dušu svoju položi za Njega. I ovo noćno putovanje ne beše joj strašno, kao što to obično biva kod svih mladih devojaka da se plaše izlaziti noću van svoje kuće. A ona, položivši svu nadu u Boga i odlučno želeći da umre za Njega, ne obraćaše pažnju na noćni mrak i na zverinje koje joj prelažaše put, niti pomišljaše na noćna priviđenja, nego kao što žedan jelen hita na izvore vode, tako ona hitaše po kamenitom putu bosonoga, iako ne beše naviknuta da ide bosa po tako surovom putu.
Sveta Evlalija stiže u grad kad se već beše razdanilo, i ulazeći na gradsku kapiju ču glas birova koji pozivahu narod u pozorište. Ona pohita u pozorište koje se nalazilo u sredini grada, i tamo ugleda namesnika Dakijana gde sedi na sudištu na uzvišenom mestu. Probijajući se s mukom kroz narod, sveta Evlavija stupi pred namesnika i gromkim glasom reče: Sudijo nepravedni, ti sediš na visokom prestolu, a ne bojiš se Boga koji je iznad svih. Radi toga li sediš tu da pogubljuješ nevine ljude, koje Bog stvori po slici i prilici Svojoj da bi služili Njemu, a ti ih vučeš da služe Satani, i kažnjavaš smrću one koji te ne slušaju?
Začudivši se tako velikoj drskosti od tako mlade devojke, namesnik je upita: Ko si ti, što si se drznula da nepozvana dođeš pred sudište i da nam u lice govoriš reči ohole i carskoj naredbi protivne? - Svetiteljka odgovori neustrašivo: Ja sam Evlalija, sluškinja Gospoda Isusa Hrista, koji je Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima; uzdajući se u Njega, ja se ne uplaših dobrovoljno doći i izobličiti tebe. Zašto tako bezumno postupaš: prezireš Boga čije je sve i sva: nebo, zemlja, more, i sve što je na njima i u njima, a poštuješ đavola? Pored toga, zašto ljude, koji služe Bogu istinitome, primoravaš raznim mukama da se poklone idolima koji nisu bogovi već demoni, sa kojima ćete svi vi koji im se klanjate biti predani

Izvor: Crkveni Kalendar