Sveta mučenica Golinduha Persijanka, nazvana i Marija

Spomen 12. jul

Dok Persijom carovaše Hozroj Stariji, življaše jedna mlada i lepa žena, kojoj beše ime Golinduha. Beše ona znatnoga roda, od velikih velmoža, i udata za čuvenog starešinu volha. Nakon tri godine braka ona, poučavana božanskim prosvetlenjem, stade uviđati zabludu persijskog mnogobožja i istraživati koja je vera istinita. Slušajući o hrišćanskoj veri, čistoj i neoskvrnjenoj, ona razmišljaše u sebi: da li je to istinita vera, ili neka druga? I željaše Golinduha da bude upućena u nju i da dođe u poznanje istine. Mnogo dana ona provede u razmišljanju o tome; i jedne noći njoj bi ovakvo viđenje u snu:
Ona ugleda svetlog anđela Božjeg koji stade pred nju, uze je i odvede k nekom tamnom i ognjenom mestu, punom velikoga straha i užasa, gde beše mnoštvo ljudi mučenih. Golinduha upita anđela koji je vođaše: "Koje je ovo užasno mesto, i ko su oni što se tu muče?" Anđeo joj reče: "Ovo je mesto kazne grešnih i nevernih; u njemu su i tvoji pretci koji su se klanjali idolima, lažnim bogovima persijskim". I tugovaše Golinduha zbog pogibli svojih predaka, i teško uzdisaše. Zatim je anđeo odvede na drugo mesto, gde beše raj Božji, naselje pravednih, i pokaza joj kroz mala vratanca veliku svetlost tamošnju i u njoj mnoge ljude i žene koji likovahu u neiskazanoj radosti. Pokazavši joj to, anđeo uđe na ta mala vratanca. Htede i ona da uđe za anđelom, ali joj anđeo ne dopusti rekavši: Ti ne možeš ući ovamo, pošto nisi hrišćanka, jer ovamo ne ulazi niko od onih koji nisu primili sveto krštenje Hristovo.
I odmah se probudi Golinduha, i sa užasom se divljaše onome što vide; i silno zažele da postane hrišćanka, gnušajući se veoma persijskog neznabožja i volhovanja svoga muža. Zabrinuta mišlju kako da se udostoji svetog krštenja, ona se stade sa suzama moliti o tome istinitome Bogu hrišćanskome. I uskoro dobi što je molila: jer rukovođena anđelom Gospodnjim, ona tajno iziđe iz kuće i ode k jednome sveštenoslužitelju koji se nalazio u skrivenom mestu. Tako Golinduha bestelesnim anđelom bi privedena anđelu u telu, koji je pouči veri i krsti, davši joj na svetom krštenju ime Marija.
Primivši sveto krštenje, Golinduha se ponovo vrati svojoj kući, ali se više ne pokoravaše zakonu bračnog života, ne želeći da bude oskvrnjena neznabožnim mužem, pošto se unevestila Hristu. Naučena od duhovnog oca koji ju je krstio, Golinduha prebivaše u postu i molitvama; čitave noći ona provođaše bez sna, stojeći i moleći se; a dane provođaše u ćutanju, stražeći nad sobom, i ne želeći razgovarati sa nevernima; mužu pak svome ne dopuštaše da je dodirne. I čuđaše se muž takvoj neočekivanoj promeni kod nje i neobičnom držanju, nedoumevajući šta se to dogodilo s njom, i tugovaše zbog nje. Naročito mu beše žao što je lišen telesne veze sa njom, jer ona uopšte nije htela da ima te veze s njim. I dugo se on staraše da je privoli na to čas laskama i molbama, čas pretnjama i batinama, ali bez ikakva uspeha, jer nevesta Hristova beše ukrepljavana nevidljivom silom Božjom, te joj muž ne mogaše odoleti. A kada muž doznade da mu je supruga postala hrišćanka, on je stade oplakivati kao propalu, i savetovaše joj na sve moguće načine da se odrekne Hrista i bude sa njim u pređašnjim supružanskim odnosima; ali ne mogade pokolebati nju, koja kao nepokolebljivi stub beše utvrđena u veri i ljubavi Hristovoj. Pored toga on i magije svoje primenjivaše prema njoj, prizivajući sebi u pomoć đavolsku silu, ali i time ništa ne postiže, jer se đavoli ne usuđivahu da joj se ni izdaleka približe, videći je obasjanu blagodaću Hristovom. Tada on ode k caru, i sa velikom žalošću ispriča mu da je žena njegova postala hrišćanka i da se gnuša telesne veze s njim. Car onda posla k njoj jednog od svojih savetnika da je usavetuju, ali se ovaj velmoža vrati ne postignuvši ništa. I to bi učinjeno ne jedanput već mnogo puta: jer je slao k njoj ponekad ugledne ljude, ponekad visokorodne žene, da je laskama i veštinom povrate pređašnjoj veri i saživljenju s mužem. No sav trud njihov beše uzalud.
Jednom car posla Golinduhi ovakvu poruku: Ako se odrekneš hrišćanske vere i ponovo

Izvor: Crkveni Kalendar