Sveta mučenica Elikonida

Sveta mučenica Elikonida bi rođena u Solunu, i vaspitana u blagočešću hrišćanskom. U vreme Gordijana i Filipa kada nastade gonjenje na hrišćane, ona ode u Korint i gledajući ljude gde prinose žrtve idolima - demonima, ona se pope na jedno uzvišeno mesto i vele glasno povika: O, nerazumni i tvrdoglavi Korinćani! vidim da ste veoma neznabožni, jer napustivši večnog i neraspadljivog Boga, vi ste se obratili dušegubnim idolima. Pogledajte, molim vas, na visoko nebo i na široku zemlju, pa razmislite umom svojim: ko rasprostire nebo kao kožu nad glavama vašim? ko osnova zemlju nad bezdanom? ko može strašnim i slavnim imenom svojim ukrotiti neukrotive valove morske? ko stvori čoveka od prašine i udahnu mu dah života? Onaj koji na dlanu svom drži svu tvar - jedini je istiniti Bog i živi na nebu. A bogovi neznabožački su demoni, nemi i bezdahni; neka budu slični njima svi koji im se klanjaju!
Dok svetiteljka slobodno i veleglasno govoraše tako, neznabošci je dohvatiše i odvedoše na sud svome načelniku Periniju. A on, pogledavši na nju i videvši da je blagolika, stade joj krotko govoriti ovo: Izobiluj svakim blagom, kćeri moja prekrasna, jer smatram da veruješ u naše večne bogove; i ja se radujem tebi. Svetiteljka odgovori: Kakva radost može biti kod neznabožaca? Radost tvoja, načelniče, okrenuće se u plač, i gordost tvoja u nemoć. Ja verujem u Boga koji je nad svima, i radujem se što se udostojih ući radi Boga mog u ovaj podvig, u kome nesumnjivo očekujem dobiti pobednički venac. Načelnik joj reče: Ne budi mnogogovorljiva kao bezumne žene, nego nam krotko i kratko reci, kako se zoveš. Svetiteljka odgovori: Nisam bezumna, nego sam mudra u Hristu, Gospodu mom; a ako želiš da znaš moje ime, ja se zovem Elikonida. Načelnik reče: Tebi ne dolikuje ime Elikonida, jer zbog velike bestidnosti svoje ti spremaš telu svome muke i rane. Svetiteljka odgovori: Ja se s pravom zovem Elikonida, jer je milosrđe Boga mog vazda sa mnom i ja puštam strele na oca tvog đavola. No i tebi je s pravom dato ime Perinije, jer će nečestivo i bedno telo tvoje sa poganom ti dušom biti ognjenim trozupcima odvučeno u pogibao. Načelnik onda reče: Kratko nam kaži: hoćeš li prineti bogovima žrtvu ili ne? Kunem se bogom mojim Asklipijem lekarom, ja te neću poštedeti, ako ne poslušaš carsku naredbu i ne pokloniš se našim bogovima. Svetiteljka odgovori: Čuj što ti slobodno izjavljujem: ja sam sluškinja Hristova, a ko je Asklipije ja ne znam; čini sa mnom šta hoćeš.
Tada načelnik ispunivši se gneva, stade mučiti svetiteljku. Najpre naredi da je prostru po zemlji i biju, pa stopala na nogama režu. Zatim vrže mučenicu u kazan, pun vrele i kipeće smole. No javi se Anđeo Gospodnji, rashladi kazan, i kipeću smolu pretvori u hladnu rosu; i iz kazana izlažaše divan miris kao od mnogih mirisnih materija. Videvši to, načelnik uzviknu: O, kako je veliki čarobnjak Hristos, koji može oganj pretvoriti u vodu! A svetiteljka, obraćajući se načelniku, upita ga: Smatraš li i sada velikim bogove svoje Dija i Asklipija, koje posrami jedna žena, sluškinja Hristova?
Ove reči još više razjariše mučitelja, i on mučenicu nazva čarobnicom, i naredi da joj zajedno sa kosom oderu kožu sa glave, i da joj gorećim svećama pale glavu i grudi. A svetiteljka sve te muke trpljaše junački, kao da ne oseća nikakav bol. Tada načelnik, promenivši tobož jarost na krotost stade umiljato govoriti mučenici: Kćeri mila, pristupi i prinesi žrtvu nepobedivim bogovima, naročito Veneri i Minervi, pa ću te ja načiniti žrečicom velike Dijane i izjednačiti sa ženama senatora. U tvoju čast ja ću postaviti zlatni stub u sredini grada, i pismeno ću obavestiti careve o tebi, i ti ćeš celome ovome gradu biti kao mati. - Sveta Elikonida na to reče: Vodi me u hram bogova tvojih, da im prinesem žrtve.
Čuvši to, načelnik se veoma obradova, i odmah naredi birovima i trubačima da o tome obaveste ceo grad i sazovu. Zatim veoma svečano povede svetu mučenicu u hram idolski. A ona, ulazeći u idolište, reče žrecima: Želim da potpuno sama prinesem čiste žrtve; stoga nare