Sveti mučenici Jeron s družinom

Spomen 7. novembar

OTAČASTVO svetog Jerona beše Druga Kapadokija. Rodi se on u gradu Tiani od blagočestive i bogobojažljive majke Stratonike. U to vreme carovahu neznabožni carevi Dioklecijan i Maksimijan, koji behu revnosni poklonici idola i gonitelji hrišćana. Kada njima dođe do ušiju da su žitelji Jermenije i Kapadokije, uprkos.carskom naređenju, odbili da se poklone idolima, oni se Dugo savetovaše o tome, pa izabraše dva lukava, surova i verna idolopoklonika, Agrikolaja i Lisija. Agrikolaja uputiše u Jermeniju a Lisija u Kapadokiju, izdavši im dva naređenja: prvo, da predaju na smrt hrišćane koji ne pristanu pokloniti se idolima; i drugo, da popišu u vojsku snažne ljude i mladiće, sposobne za vojnu službu.
Stigavši u Kapadokiju, Lisije stade marljivo tražiti ljude pogodne za vojsku. Pri tom njega obavestiše i o Jeronu, kao čoveku zdravom, snažnom i veoma hrabrom. Lisije odmah posla po njega vojnike. Vojnici ne zatekoše Jerona kod kuće, jer beše na radu u polju. Vojnici odoše k njemu sa namerom da ga povedu k Lisiju. Ali on, doznavši da hoće da ga uzmu u vojsku, odbi da ide s njima, smatrajući da je za hrišćanina štetno živeti zajedno sa idolopoklonicima i vojnikovati s njima. Ali vojnici htedoše da ga silom vode. Jeron se razljuti, dohvati drvo što mu beše pod rukom i poče tući vojnike; i pokaza se toliko jači od njih, da mu se nijedan ne mogaše odupreti, nego se svi dadoše u bekstvo; a on ih gonjaše kao lav jariće. Najzad se razjureni vojnici opet prikupiše na jedno mesto. I stiđahu se svoga slabićstva, što ne behu u stanju savladati jednoga čoveka, nego biše pobeđeni od njega. A bojahu se oni da se vrate praznih ruku onome koji ih je poslao, i govorahu među sobom: Ako se bez Jerona vratimo, onda će nas ne samo svi ismejati što jedan čovek pobedi nas tolike vojnike, nego ćemo i strahovito biti kažnjeni za naš kukavičluk. - Zbog toga oni poslaše i pozvaše sebi u pomoć mnogo svojih drugova vojnika, pa po drugi put krenuše na Jerona u još većem broju. A Jeron, saznavši za to, sabra družinu od osamnaest ljudi, pobožnih hrišćana, pa uđe s njima u obližnju pećinu, i otuda odbijaše napade neznabožaca koji ga behu opkolili. Vojnici onda poslaše i obavestiše kneza da se Jeron sa drugim hrišćanima zatvorio u pećini, i oni ne mogu da ga uhvate. Knez im odmah posla u pomoć još vrlo mnogo vojnika. Ali ni tada ne mogahu ništa učiniti, jer bojeći se Jerona niko se ne usuđivaše da se približi ulazu pećine. Tada im knez posla jednoga prijatelja Jeronovog Kirijaka. Došavši k vojnicima, Kirijak im savetova da se uklone od pećine, jer Jerona, - govoraše Kirijak vojnicima, - moguće je uhvatiti ne silom nego krotošću i blagim savetom. - Kada se vojnici ukloniše od pećine, Kirijak uđe k Jeronu i savetova mu da se ne protivi knezu nego da ide i upiše se u vojnu službu. Mirnim razgovorom svojim on ukroti gnev Jeronov, izvede ga iz pećine i odvede u njegovu kuću k materi njegovoj, staroj i slepoj udovici. A ona, doznavši da će sina njenog Jerona odvesti knezu, stade gromko plakati za njim, nazivajući ga osloncem starosti svoje i svetlošću slepih očiju svojih, i kukaše što je lišavaju jedine utehe u tužnom udovištvu njenom i slepilu. Međutim vojnici, okruživši Jerona, primoravahu ga da pođe s njima. A on, oprostivši se sa plačućom majkom svojom, i sa susedima i znancima koji se tamo behu slegli, uze sa sobom rođaka evog Viktrra i pođe sa vojnicima u grad Melitinu. Pođoše za njim i dva bliska srodnika njegova, Matronijan i Antonije, i drugi jednoverni prijatelji njegovi. Ali sunce zađe i smrknu se pre no što putnici stigoše u Melitinu, zato oni i zanoćiše na mestu gde ih zateče noć. Te noći blaženom Jeronu javi se neko u belom odelu i reče mu blago i s puno ljubavi: "Evo, Jerone, javljam ti spasenje: ti ideš pravim putem, jer ćeš se boriti ne za cara zemaljskog i vojevati ne za prolaznu slavu, nego ćeš za Cara Nebeskog podvig svršiti i skoro k Njemu preći da primiš od Njega čast i slavu".
Rekavši to, Javljeni ispuni Jeronovo srce neiskazanom radošću, i otide. A Jeron, ustavši radostan, reče prijateljima i srod

Izvor: Crkveni Kalendar