Sveti mučenik Julijan

Antonin car i njegovi neznabošci primoravahu hrišćane: ili da bogovima prinesu žrtve, ili da umru u ljutim mukama. Tada u Kampaniji bejaše igemon neki Flavijan, čovek svirep i mrzitelj imena Hristova. On razasla po celoj oblasti Kampanije svoje neznabožne sluge sa naređenjem, da koje god hrišćane nađu, dovedu vezane k njemu u grad Atinu, u kome se on u to vreme nahodio.
U to vreme u Kampaniju dođe iz Dalmacije neki čovek, mlad po godinama ali star po naravi i mudrosti hrišćanskoj; divan licem i telom, ali još divniji blagodaću i svetošću; sjajan visokim poreklom, ali sjajniji verom. Njemu beše ime Julijan. Prolazeći putem u blizini grada Anagnija, Julijan slučajno naiđe na vojnike igemonove, i pozdravi ih hrišćanskim pozdravom, rekavši: Mir vam, braćo! - Po ovim rečima i po krotkom držanju Julijanovom vojnici poznaše da je on hrišćanin, i stadoše ga ispitivati, ko je i otkuda je, kako se zove i koje je vere. A sluga Božji Julijan, želeći da strada i umre za Hrista, neustrašivo odgovori: Hrišćanin sam; ime mi je Julijan; rodom sam iz Dalmacije; prohodim ove krajeve, svuda savetujući ljudima da odbace klanjanje idolima - demonima, i da poveruju u jedinog istinitog Boga i Sina Njegovog Gospoda Isusa Hrista, i da se klanjaju Njemu koga ja propovedam i za koga sam gotov dušu svoju položiti.
Vojnici se udiviše tako neustrašivom odgovoru Julijanovom, uhvatiše ga, pa ga čvrsto svezaše i povedoše, bijući ga štapovima i oružjem, i govoreći: Da vidimo, da li su istinite reči tvoje, da želiš umreti za Raspetoga! - A on bijen moljaše se Bogu, da mu da sile da do kraja pretrpi stradanja za sveto ime Njegovo. I uslišena bi molitva njegova od Gospoda, jer k njemu dođe glas odozgo koji ga krepljaše i govoraše: Ne boj se, Julijane! Ja ću biti s tobom, dajući ti silu i pobedu.
Tada sveti mladić uznese blagodarnost milosrdnome Bogu. Posle toga bi odveden k igemonu, koji odmah naredi da ga zatvore u strašnu tamnicu, zvanu "Studeni rov". I držahu ga tamo sedam dana bez hrane i pića, hoteći da ga umore glađu i žeđu. Ali Bog ne ostavi slugu Svog, jer Bog posla k njemu svetog anđela. I sužanj Hristov, naslađujući se gledanjem lica anđelova i razgovorom s njim, primaše iz njegovih ruku nebesku hranu.
Nakon sedam dana iziđe igemon na javno gledalište, - (tu potom bi podignuta crkva u ime Prečiste Bogorodice), - i sede na sudištu u prisustvu mnoštva sabranog naroda. Onda dovedoše preda nj na isleđenje svetog mučenika, i on ga upita: Zar te nije stid što si se ti, tako divan i izvrstan mladić, prilepio za bednog Nazarećanina koji bi raspet na krstu? Zar ne bi bilo bolje da se odrekneš te odvratne vere i pokloniš bogovima, da bi postao mio caru? - Mučenik odgovori: Slava moja i hvala moja jeste raspeti Hristos, Bog moj; i ne hvalim se ničim drugim do krstom Gospoda moga; a za svetu veru, koju ti lažno nazivaš odvratnom, gotov sam umreti. Međutim, bogovi tvoji stvarno su odvratni, jer su demoni; i neka se postide svi koji im se klanjaju.
Ove reči razjariše mučitelja i on naredi da mučenika biju po ustima, pa da ga zatim muče opružena na mučilištu. Podnoseći mučenja, sveti se moljaše Bogu govoreći: U Tebe se, Gospode, uzdam; silom Tvojom izbavi me! Ti si Bog moj, pomoćnik moj, pribežište i izbavitelj moj; neka se postide oni koji se klanjaju idolima i koji su mi smislili zlo. K Tebi, Gospode, vičem: ne predaj me neprijateljima mojim u plen!
I opet dođe k mučeniku s neba glas koji ga krepljaše i govoraše: Ne boj se! podvizavaj se junački! - Tada mučenik, obraćajući se narodu, reče: Čujte, kukavci! Ne uzdajte se u bogove koje rukama svojim načiniste sebi, nego poznajte onoga Boga koji je iz ničega stvorio nebo i zemlju. - Takim rečima savetujući narod, sveti Julijan obrati ka Hristu više od trideset ljudi. Zatim bi ponova odveden u tamnicu.
Idućeg dana sveti mučenik bi ponova izveden na sudište. Igemon mu uputi ovakve reči: Ja bih hteo da poštedim tebe koji ne štediš samoga sebe i nećeš da se pokloiiš nepobedivim bogovima. - Na to mu sveti mučenik odgovori: Uzalud mi ti govoriš to, jer mi ne može