Sveti mučenici Lukilijan i s njim Klavdije, Ipatije, Pavle, Dionisije, i devica Paula

Spomen 3. jun

Sveti mučenik Lukilijan, koji postrada u vreme rimskog cara Avrelijana, prvo življaše u neznabožnom mnogoboštvu i beše ugledan idolski žrec, i kao takav ostare. Življaše on nedaleko od Nikomidije, služeći u idolištima poganim bogovima. Zatim, blagodaću Hrista Boga našeg, koji želi da niko ne pogine nego da se svi spasu, on uvide demonsku obmanu i zabludu mnogoboštva, dođe u poznanje istine, poverova u jedinog istinitog Boga - Gospoda našeg Isusa Hrista, odbaci i popljuva idole, i obnovi se u starosti, kao orlu, mladost njegova: jer se preporodi svetim krštenjem, i sav se priljubi ljubavi Hristovoj svom mišlju svojom i svom dušom svojom. A dokazivaše on i ostalim mnogobošcima ništavnost i pagubnost njihovog bezbožja, i upućivaše ih na spasenje, svojim učenjem privodeći ih Hristu. I on mnogima postade primer obraćenja k Bogu. Mesni pak Jevreji, videći Lukilijanov prelaz iz idolopoklonstva u hrišćansku veru, i posmatrajući kako mnogi po njegovom primeru i učenju napuštaju idolosluženje, prisajedinjuju se hrišćanima i primaju sveto krštenje, ispuniše se gneva i mržnje. I oni, potajne i opake bogoubice, iz zavisti oklevetaše Lukilijana i predadoše na sud mnogobošcima.
I sluga Hristov bi izveden na sud pred upravnika Nikomidije Silvana. Upravnik silno primoravaše starca da se odrekne Hrista i ponovo vrati idolosluženju, ali on nipošto ne hte da pristane. To razjari upravnika i on naredi da Lukilijana muče na razne načine: polomiše mu vilice, motkom ga nemilosrdno tukoše, strmoglavce obesiše, pa zatim, posle dugog i ljutog mučenja, u tamnicu vrgoše. U tamnici sveti Lukilijan zateče četiri dečaka: Klavdija, Ipatija, Pavla i Dionisija, zbog vere u Hrista zatvorenih. Obradova se starac dečacima, i razgovaraše s njima o Hristu Bogu, i sokoljaše ih na podvig mučenički: da se, radi večne nagrade na nebesima, ne plaše privremenih muka; da se, radi budućeg života, ne boje smrti, niti da štede cvet mladosti svoje radi Hrista, koji im priprema neostarivo blaženstvo u Carstvu Svom. I svi se skupa i danju i noću moljahu Bogu, i utešavahu sebe nadom Hristovom.
Pošto prođe mnogo dana, sveti Lukilijan bi ponova mučen, sada zajedno sa dečacima, i u užarenu peć s njima bačen. No svemogući Bog pokaza na njima čudesnu milost Svoju, kao nekada na jevrejskim mladićima u vavilonskoj peći, jer se oganj pretvori u hlad, plamen - u rosu, i velika kiša, prolivši se odozgo, potpuno ugasi svu peć, i sveti Lukilijan i dečaci iziđoše nepovređeni. Neznabošci, oslepljeni neverjem i zlobom, pripisivahu ovo preslavno čudo Božje, ne Božjoj sili nego vradžbinama hrišćanskim. Tada nepravedni sudija osudi svete mučenike na smrt i posla ih u Vizantiju, da se tamo izvrši nad njima smrtna kazna. Kada oni stigoše u Vizantiju, četiri sveta dečaka: Klavdije, Ipatije, Pavle i Dionisije, biše mačem posečeni, a sveti Lukilijan, raspet na krstu, prikovan za njega klincima po celom telu, predade duh Bogu. A raspet on bi na krstu od Jevreja, što se vidi iz treće pesme kanona koji mu je posvećen.
Njihovom mučeničkom vencu pridruži se i sveta devica Pavla. Rođena od hrišćanskih roditelja, i od mladosti oduševljena plamenom ljubavlju prema Hristu, ona čuvaše svoje devičanstvo Besmrtnom Ženiku i staraše se da se pokaže dostojna nebeskih dvorova. Ostavši siroče posle smrti svojih roditelja, i posedujući veliko imanje, ona obilažaše tamnice, i posećivaše svete sužnje koji stradahu za Hrista, kod kojih dobijaše pristup dajući zlato tamničkim stražarima. I ona služaše slugama Hristovim, snabdevajući ih svima potrebama od svoje imovine: morenima glađu i žeđu ona donošaše jelo i piće, nagima davaše odeću, lečaše izranavljena i gnojava tela mučenika, umivajući ih, otirući, lekove stavljajući, i čistim zavojima ih povezujući. Celivajući im rane za Hrista dobijene, ona ih sa suzama moljaše da se pomole za nju Hristu Bogu, da je ne liši Svoje milosti. Ova odabrana nevesta Hristova dolažaše i k svetom Lukilijanu, zatvorenom sa dečacima u tamnici u Nikomidiji, i naslađivaše se korisnim poukama njegovim. A kada mučahu svetitelja i dečake, ona be

Izvor: Crkveni Kalendar