Sveta mučenica Miropija

Spomen 2. decembar

Sveta devojka Miropija rodila se u gradu Efesu od hrišćanskih roditelja. Po smrti oca ona bi preporođena svetim krštenjem. Vaspitavana od svoje majke u strahu Božjem, ona s ljubavlju i usrđem odlažaše na grob svete mučenice Ermionije, jedne od kćeri svetog apostola Filipa (D. A. 21, 8-9). Ona uzimaše celebno miro koje isticaše iz groba svete Ermionije, davaše ga bolesnicima i isceljivaše ih. Sa tog razloga ona i bi nazvana Miropija.
U to vreme carovaše Dekije. Kada se diže gonjenje na hrišćane, majka Miropijina se preseli sa njom na ostrvo Hios, gde ona imađaše imanje nasleđeno od roditelja. Tu ona življaše povučeno sa svojom ćerkom u svome domu i moljaše se Bogu. Jednom dođe na to ostrvo knez Numerijan. Po njegovom naređenju, za ispovedanje vere u Hrista bi uhvaćen blaženi Isidor, vojnik po zvanju, čovek u godinama, pobožan i divan. Pošto se blaženi Isidor ne hte odreći Hrista, knez ga prvo stavljaše na raznovrsne muke; zatim mu odseče svetu glavu, i česno telo njegovo baci u jamu da ga pojedu zveri i ptice, a na izvesnom odstojanju postavi stražu da hrišćani ne bi ukrali telo mučenikovo.
Tada sveta Miropija, puna božanske revnosti, dođe sa svojim služavkama noću, tajno uze sveto telo mučenikovo, i česno obavivši pogrebne molitve, sahrani ga na naročito spremljenom mestu.
Kada knez doznade da je telo Isidorovo ukradeno, on stražare okova u lance i naredi da ih vode po celome gradu da pronađu ukradeno telo, rekavši im naposletku ovo: da ako u određenom roku ne nađu ukradeno telo, glave će im biti odsečene.
Međutim sveta Miropija, ugledavši muke okovanih i vučenih stražara, i čuvši da će im glave biti odsečene, zabole je duša, i reče sebi: "Ako ovi stražari trpe tolike muke, i budu pogubljeni zbog mene, koja sam ukrala telo, onda - teško meni na Strašnom sudu Božjem, duša se moja ima mučiti kao kriva za pogubljenje tolikih ljudi". - I neočekivano za sve, ona viknu k vojnicima: "Prijatelji, telo koje tražite ja sam uzela dok ste vi spavali".
Čuvši to, vojnici je odmah dohvatiše i pred kneza Numerijana odvedoše, govoreći: Gospodaru naš, evo one koja je ukrala mrtvog zlosrećnog starca. - Knez upita svetiteljku: Je li istina to što oni govore o tebi? - Da, istina je! odgovori svetiteljka. - Prokleta ženo, viknu knez, kako si smela da to učiniš? - Miropija odgovori: Smela sam zato što prezirem i pljujem na tvoju ništavnost i bezbožnost.
Ove reči strahovito razjariše gordoga kneza, i on naredi da je nemilosrdno biju motkama. I biše je dugo. Zatim, dohvatiše je za kosu, vukoše je po celome ostrvu, mučeći joj sve delove tela, pa je najzad jedva živu baciše u tamnicu. U ponoći pak, kada se svetica moljaše, velika svetlost obasja svu tamnicu, i uđe hor Angela koji pevahu Trisvetu pesmu. U sredini Angela bejaše sveti Isidor. I pogledavši na mučenicu on joj reče: Mir tebi, Miropijo, jer molitve tvoje stigoše do Boga, i evo ti ćeš sada poći s nama da primiš venac koji ti je spremljen.
I pri toj reči svetog Isidora sveta mučenica Miropija s radošću predade duh svoj Bogu. I napuni se sva tamnica neiskazanog miomira, da se i sami stražari, osetivši to, zapanjiše i skoro vansebni postadoše. A jedan od stražara, koji sve to svojim očima vide i svojim ušima ču, pohita k svešteniku, ispriča mu sve, i primi sveto krštenje. Potom i on sam, ispovedivši svoju veru u Hrista, udostoji se mučeničkog venca. Telo pak svete Miropije uzeše hrišćani i česno pogreboše slaveći Boga.

Izvor: Crkveni Kalendar