Sveti mučenik Nan (Jovan) Solunski

Sveti novomučenik Jovan, obično zvani Nanos, rodio se u velikom gradu Solunu od oca Jovana i majke Tomaide. Zbog siromaštva otac mu iđaše u grad Smirnu i tamo rađaše kao obućar, a kasnije uze kod sebe i ovog blaženog Jovana. Stariji brat Jovanov zvaše se Teodor i znađaše da čita knjige, dok je Jovan ostao nepismen. Teodor često čitaše Žitija Svetih a Jovan ih sa radošću slušaše i nastojaše da i on živi kao što su živeli Sveti. Tako se iz mladosti ukrasi mnogim vrlinama, a u duši mu se raspali želja za mučeništvom za Hrista.
Jednoga dana, 3. maja 1802. godine, posla otac Jovana u grad da proda neku obuću, ali se Jovan otuda ne vrati. Kada ga otac potraži u gradu, na veliku svoju žalost doznade da se Jovan poturčio. Ustvari, blaženi hristoljubac i mučenikoljubac Jovan nije se bio poturčio, nego se samo pred Turcima pretvarao da bi tako našao zgodan način da postrada za Hrista. Po ugledu na Apostola Pavla on postade "Agarjanima kao Agarjanin, da bi Hrista zadobio". Pretvarajući se tako da je Turčin on provede osam dana. Tada se u gradu srete sa jednim svojim rođakom po imenu Harizanijem, koji prolazeći ne htede ni da ga pozdravi. Na pitanje Jovanovo zašto ga ne pozdravi, Harizanije odgovori: Ti si Turčin, ja Hrišćanin, šta ima da se pozdravljamo. Tada mu na to blaženi Jovan odgovori: Neće proći ni petnaest dana pa ćeš videti kakav sam ti ja Turčin.
Dana 25. maja blaženi Jovan baci tursko odelo i obuče se u hrišćansko, samo zadrža turski fes, pa onda onako obučen izađe pred sudiju. Šta je sve govorio na sudu protiv muslimanske zablude i kako je hvalio hrišćansku veru nije nam poznato, samo se zna da je rekao: Neću da se zovem Mehmed, nego Jovan. Sudija ga zbog ovoga zatvori u tamnicu, a njemu beše tek šesnaest godina. Iz tamnice se blaženi javi svome ocu, a ovaj mu s radošću požele da junački postrada za Hrista. Kada ga sutradan izvedoše Turci na sud i mnogo ga savetovahu i nagovarahu, a onda i prećahu, nepismeni i smireni obućar, ali verni sluga Hristov, samo im ovo odgovaraše: Ja sam hrišćanin i verujem moju prvu veru; hoću da se zovem Jovan a ne Mehmed. Tada se doseti aga upravitelj, koji se zvaše Sulejman, i predloži da ga sa jednim brodom koji sada polazi za Alžir pošalju zajedno sa drugim Turcima tako da hteo ne hteo moraće ostati Turčin. Čuvši za ovaj predlog Jovan se uplaši da mu ne propadne namera da postrada, ali se brzo doseti i zatraži od Turaka vremena za razmišljanje, tako da brod za Alžir otplovi a blaženi i mudri Jovan ostade u tamnici. Posle dva dana Turci ga izvedoše ponovo na sud očekujući da je mučenik promenio svoje mišljenje. Kada on ponovi isto što i ranije, oni mu počeše nuditi novce i odelo i položaj, što sve, naravno, bi uzalud. Na kraju tražahu od njega da samo iz suda izađe kao Mehmed a posle neka se zove kako hoće i bude što mu je volja. No sveti mučenik ni na to ne pristajaše. Tada ga Turci počeše mučiti, a jedni otidoše da dovedu i njegovog oca verujući da će ga on nagovoriti da ne postrada. Pošto otac ne smede iz straha doći, sudija donese odluku da se Jovanu otseče glava.
Kada mučenika povedoše na mesto pogubljenja pred njim iđaše telal i vikaše: Evo kako se kažnjava onaj koji se odriče vere naše. Krotko i nezlobivo jagnje Jovan s radošću iđaše na stradanje i hrišćanima usput govoraše: Oprostite mi, Hrišćani, i Bog vama neka oprosti. Mučenika dovedoše na takozvani Soan-pazar, gde se beše okupilo mnoštvo i Agarjana i Hrišćana, i dželat mu jataganom odrubi česnu glavu u četvrtak 29. maja 1802. godine. Ono mnoštvo Hrišćana navali na Turke sa novcima i molbama da dobiju neki delić od svetiteljevog odela ili tela, tako da za nekoliko dana svo odelo bi rasprodato pa Turci htedoše i telo njegovo da iseku i rasprodadu. Da ne bi do toga došlo jedan hrišćanin moskovljanin otkupi od sudije za velike novce celo telo mučenikovo koje onda česno pogreboše. Od krvi pak svetog novomučenika, koju skupiše blagočestivi hrišćani pamučnom vatom, dogodi se nekoliko čudesnih isceljenja od različitih bolesti na slavu Hrista Boga našeg divnoga u sveti

Izvor: Crkveni Kalendar