Sveti mučenik Nikandar Misirac

U VREME cara Dioklecijana beše u Egiptu sveti Nikandar, čovek bogougodan, po zanimanju lekar. Njegov posao beše ovo: stalno posećivati po tamnicama svete mučenike - sužnje za Hrista, lečiti im rane, davati im potrebnu hranu, i tela svetih sahranjivati.
Jednom on vide tela svetih mučenika, koja behu razbacana po polju da ih pojedu psi i zverinje i ptice, ali im ne smede prići danju da i njega ne bi uhapsili. Jer kao slab čovek, on se bojaše ljutih muka, dok ne bi na to pozvan i ukrepljen od Boga. A kad pade noć, on izađe u polje sam, i tela svetih jedno po jedno nošaše na svojim leđima do jednog zabačenog mesta, tamo ih zavijaše u čiste plaštanice, i u zemlju sahranjivaše. Dok je on to radio, primeti ga jedan idolopoklonik, pa ode i optuži ga knezu. Tada sveti Nikandar bi uhvaćen, i strašno mučen dugo, ali se Hrista ne odreče. I muke, kojih se ranije bojao, sada, okrepljavan odozgo, on junački i radosno trpljaše za Gospoda svog i željaše da bude još strašnije mučen. A mučitelj, videvši ga da je postojan u veri kao nepokolebljiv stub i nepokretna planina, naredi da ga živog oderu, pa mu zatim glavu odseku. I tako sveti mučenik, svukavši starog zemljanog čoveka, obuče se u novog nebeskog. Pošto mu glava bi odsečena, on se kao česni ud pridruži svečesnoj Glavi - Hristu Gospodu svome, sa kojim, posle privremenog stradanja svog, caruje večno, slaveći Svetu Trojicu sa horovima svetih mučenika. Sveti Nikandar česno postrada 302 godine.