Sveti mučenik Nikita

Spomen 15. septembar

Kada znamenje pobede, časni i životvorni Krst Gospodnji bi uzdignut visoko nad svetom, onda priteče pod ovo znamenje imenjak pobede sveti Nikita. Juče praznovasmo Vozdviženje svetoga Krsta, tu nepobedivu pobedu za svet, a sada praznujemo svetog Nikitu, čije samo ime znači pobeditelj. Ovaj dobri vojnik Isusa Hrista stade pod krstom kao pod zastavom, da bi vojevao protiv neprijatelja svetoga Krsta, u čast Raspetoga na njemu. Neko vojuje za cara zemaljskog, neko za svoj život osujetnu slavu, neko za privremena bogatstva, a sveti Nikita vojeva za jedinog Gospoda svog Isusa Hrista koji je Car svakog stvorenja i naša slava i naše nepotrošljivo bogatstvo. A gde i na koji način ovaj vojnik vojeva za Hrista, čujte.
Kada se u vreme svetog ravnoapostolnog cara Konstantina Velikog poče sveta vera širiti po celoj vaseljeni, tada i u Gotskoj zemlji, s one strane reke Dunava zasija sveta pobožnost kao svetlost u tami. U toj dakle zemlji bi rođen, kršten i vaspitan sveti Nikita. Episkop gotski Teofil koji je učestvovao na Prvom Vaseljenskom Saboru, ispovedio dogmate pravoslavne vere i potpisao odluke Sabora, on prosveti Nikitu svetlošću vere i krsti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Nakon ne mnogo vremena, stari pakosnik - đavo, ne podnoseći širenje svete vere i umnožavanje hrišćana u zemlji pomračenoj idolodemonijom, izazva rat i silno gonjenje protiv onih koji ispovedaju ime Hristovo i veruju u Gospoda. Zli pakosnik podstače kneza te zemlje Atanariha, da ubija hrišćane i istrebljuje sa zemlje čak i spomen njihov. U to vreme među Gotima izbi razdor i međusobni rat. Oni se podeliše na dve grupe: jednoj je grupi bio vođ neki Fritigern, a drugoj - žestoki nasilnik Atanarih. Kada se ove istoplemene grupe sudariše u ratu i nastade strahovita seča, tada Atanarih, pošto imađaše veću vojsku i hrabrost, nadvlada i pobedi svoga protivnika Fritigerna i njegovu vojsku natera u bekstvo. Pobeđeni Fritigern pobeže u Grčku, i tamo zatraži pomoć od hristomrzećeg cara Valenta; Valent naredi svoj vojsci svojoj što se nalazila u Trakiji, da ide u pomoć Fritigernu protivu Atanariha. Fritigern tada, sakupivši ostatke svoje vojske, on sa grčkom vojskom iz Trakije krenu protiv svoga protivnika. Prelazeći preko reke Dunav, on naredi da se načini znamenje svetoga Krsta i nosi pred njegovim pukovima. Tako on napade na Atanariha. I bi velika bitka, i hrišćani silom Krsta iadvladaše Atanariha i pobediše svu njegovu vojsku: jedn" mačem posekoše, druge žive zarobiše, a Atanarih sa malom družinom jedva pobeže. Od toga vremena stade se pravoslavna vera hrišćanska sve više širiti među Gotima, jer mnogi, videvši u ratu neodoljivu silu krsta, poverovaše u raspetoga na krstu Gospoda.
Kada umre episkop Teofil, na njegov presto stupi Urfil, čovek blagorazuman i pobožan. On izmisli za Gote slova i prevede mnoge knjige sa grčkog jezika na svoj, te se tako sveta vera hrišćanska svakim danom sve više širaše među Gotima. Tome mnogo doprinese svojom revnošću i sveti Nikita, jedno od najvisokorodnijih i najčuvanijih lica u toj zemlji. Svojom pobožnošću i bogonadahnutim rečima on privede Hristu mnoge.
Posle nekog vremena nečestivi Atanarih se ponovo vrati u svoju postojbinu, u svoj kraj. Dokopavši se vlasti i sile, on, nagovaran demonom, podiže u svojoj oblasti ljuto gonjenje na hrišćane, sveteći se za svoju sramotu, pošto on beše od hrišćana pobeđen i posramljen u ratu. Tada sveti Nikita, zapaljen revnošću po Bogu, stupi u borbu protiv oba neprijatelja, protiv nevidljivog i vidljivog: protiv nevidljivog neprijatelja on vojevaše privodeći neverne istinitoj veri i sokoleći verne na mučenički podvig; a protiv vidljivog neprijatelja on vojevaše izobličavajući mučitelja Atanariha i ukoravajući ga za njegovu bezbožnost i bezčovečnost, pošto veliko mnoštvo verujućih on predavaše na razne muke. I tako sveti Nikita pobedi obojicu: i đavola satre, i svirepost mučiteljevu nadvlada. Jer sve vrste muka, kojima su se starali da hrabrog stradalca odvrate od Hrista, pokazaše se nemoćne; i sam mučitelj beše u nedoumici, kako to da on svom silom svojom

Izvor: Crkveni Kalendar