Sveti mučenik Nikola Hioski

UČENIK Hristov Nikola rodio se od pobožnih roditelja u selu Kiriahu na ostrvu Hiosu. Odmalena beše Nikola pun straha Božijeg, skroman, krotak, ćutljiv, bezazlen, poslušan. Rano mu otac umre i on ostade siroče. A kad mu bi dvadeset godina on ode u grad Magnesiju, i tamo učaše zidarski zanat. Njegov duhovni otac, arhimandrit, nauči ga mnogo istinama hrišćanske vere i postavi čvrsto na put hrišćanskog života. I Nikola se svom dušom odade čudesnom pokajničkom životu: molitvi, postu, bdenju.
Vrlo često nije ništa jeo po dva i tri dana. Jednom prilikom moleći se pred svetom ikonom svetog Jovana Preteče, on je celivaše i toplim suzama zalivaše, i pun ognjene ljubavi prema Gospodu Hristu, govoraše: Svetitelju Božji, kao što tebi glava bi odsečena radi ljubavi Hristove, tako udostoj i mene da mi glava bude odsečena radi ljubavi Hristove.
Međutim Turci, videći u Nikoli dobrog, vrednog i lepog mladića, rešiše da ga na svaki način privuku svojoj veri i poturče. Sa tom namerom ga i na sud izvedoše. I pokušavahu najpre da ga na to privole velikim obećanjima i laskama. Na sve to Nikola odgovaraše: Rođen sam od hrišćanskih roditelja, kao hrišćanin sam odgajen, i hrišćanin sam; Hrista se nikad odreći neću; i hoću da umrem kao hrišćanin. - Onda stadoše pretiti mladom ispovedniku raznim mukama. A kada i to ne pomože, Turci ga povališe i bezdušno mu udariše pet stotina batipa po tabanima. Pa ga tako izranavljenog i izmučenog baciše u tamnicu; i tu mu noge u klade staviše, i metnuše ga u strašnu mučilišnu spravu, zvanu tubruki.
Zatim po drugi put izvedoše mučenika na sud. I opet velika obećanja od strane sudija, i opet raznovrsne laske. I govorahu mladome mučeniku. Čedo, sažali se na svoju mladost, na svoju lepotu, na svoj život! He lišavaj sebe tih blaga, nego nas poslušaj: udostojićemo te velike časti, daćemo ti zlata i srebra, skupocene haljine, i usinićemo te! He pristaneš li na to, mi ćemo te staviti na strašne muke i umoriti najstrašnijom smrću. - Mučenik im odgovori: Niti vaše laske primam, niti vaša obećanja smatram za nešto, a ne bojim se ni muka ni smrti. Hrišćanin sam, i od ljubavi Hristove niko me i ništa ne može rastaviti. No imam jedan predlog za vas: pristanite najpre da vas krstim i načinim hrišćanima, pa onda činite sa mnom što god hoćete.
Ove reči strahovito razjariše Turke, i oni donesoše presudu koju odmah sprovedoše u delo: u tamnici postaviše na zemlju veliku dasku načičkanu klincima, pa povrh klinaca položiše mučenika; na grudi i stomak staviše mučeniku ogroman kamen; oko vrata mu stegoše sindžir, a noge mu metnuše u tubruki. - A mučenik Hristov sve to podnošaše radujući se i slaveći Boga. A Gospod Hristos, koji je krepost i snaga mučenika, ne ostavi slugu Svoga bez pomoći i utehe u takvoj nevolji. Jer u ponoći bi strašan zemljotres, od koga kamen spade s mučenikovih grudi, daska sa klincima se izlomi, a mučenik, Božjom pomoću, ustade bez ikakve povrede i rane, potpuno čitav i zdrav; a tamnica se ispuni neiskazano divnim mirisom.
Kada sutradan Turci ugledaše mučenika potpuno čitava i zdrava i saznadoše šta se dogodilo, oni se postideše, ali se ne urazumiše. Naprotiv, oni pokušaše da novim mukama primoraju svetog mučenika da se odrekne Hrista. Zabivši mučeniku nož u leđa, oni ga siljahu da se odrekne Hrista; no on ne hte. Onda mu zabiše drugi nož u vrat, zahtevajući to isto od njega; ali on ostade nepokolebljiv. Najzad mu zabiše i treći nož, prisiljujući ga da se poturči; no mučenik sveti odlučno odbi. Tada stadoše bezdušno biti Hristovog junaka, a on triputa uzviknu: Presveta Bogorodice, pomozi mi! - Naposletku jedan agarjanin dohvati svetog mučenika za kosu od glave i zakla ga kao jagnje.
Tako mladi slavni mučenik dobar rat odratova, veru održa, spasonosni put mučeništva završi, i dobi od Boga neuvenljivi venac večne slave, i to u dvadeset trećoj godini svoga života, trideset prvog oktobra, u podne, godine 1754. A u trenutku kada sveti mučenik Nikola bi zaklan, gusta tama pade i pokri celo ostrvo Hios; a y toj sveopštoj tami samo mrtvo lice svetog m