Sveti mučenik Orest

ADA neznabožni car Dioklecijan carovaše u Rimu, k njemu jednom dođe jedan od njegovih velikaša, knez Maksimin i reče: Gospodare care, izabraniče bogova i vrhovni vožde, premudri učitelju bogovskih tajni, molim tvoju dobrotu, naredi mi da prođem Kilikijske i Kapadokijske krajeve i podvrgnem raznim mukama mrske hrišćane, protivnike bogova naših i vlasti tvoje. Ja ću ih u ognju spaljivati, u vodi potapati, na točkovima im tela drobiti, kosti im lomiti, mačem ih ubijati, zverovima ih na pojedenje davati; i tako ih na sve moguće načine pogubljujući, istrebiću sa zemlje svaki spomen onih koji se ne poklanjaju velikim bogovima i ne pokoravaju tvojoj vladavini. - Ova se reč Maksiminova veoma dopade caru, i on mu odgovori: Dajem ti vlast da iskoreniš svo bezbožno hrišćanstvo ne samo u Kilikiji i Kapadokiji nego i u celom carstvu mom, te da bi se umnožila i uvećala slava otačastvenih bogova, naših gospodara i pokrovitelja vascele zemlje.
Dobivši taku vlast od cara, Maksimin sa velikom ohološću i zloćom krenu na uništavanje nevinih hrišćana, krenu kao krvožedni vuk na ovce i kao obesni lav na slabačko zverinje. A kad stiže u Kapadokiju, on uđe u grad zvani Tijana. I raspitujući za hrišćane, on ču da u tom gradu ima lekar hrišćanin, po imenu Orest, koji svakodnevno sa velikim usrđem uči narod da počituje Sina Božijeg Isusa Hrista, i kaže da nema drugoga boga osim Jedinog Istinitog Boga na nebu i Njegovog Sina Isusa Hrista.
Čuvši to, knez Maksimin naredi da odmah uhvate Oresta i dovedu pred njega na sud. A kad Orest predstade na neznabožni sud, knez osiono pogleda na njega i upita ga groznim glasom: Ko si ti? kaži nam svoje ime! - Svetitelj odgovori: Sluga sam Gospoda moga Isusa Hrista, Jedinoga Boga svih; a ime mi je hrišćanin, jer se hvalim imenom Onoga čiji sam sluga. - Knez mu reče: Pošto si se drznuo Hrista nazivati Bogom i izjaviti da si hrišćanin, ti zbog toga zaslužuješ kaznu odmah. Ali, bolje ti je, opameti se i prinesi bogovima žrtvu, da te ne bih stavljao na muke. - Sveti Orest odgovori na to: Bogovi koji nisu stvorili nebo i zemlju, neka nestanu (Jerem. 10, 11). A ja sam se još kao dete naučio prinositi žrtvu hvale Bogu živome, koga pggujem čistim srcem. Tvojim pak preljubotvornim i ništavnim besima, koje ti nazivaš bogovima, ja se pokloniti neću. - Knez ponovo upita Oresta: Zašto nam ne kažeš svoje ime koje si dobio pre rođenja? - Svetitelj odgovori: Ja ti rekoh da sam hrišćanin, i to je ime meni daleko dragocenije od imena koje mi dadoše roditelji i od svih slavnih imena u svetu. Ako pak želiš da saznaš i ono ime koje od rođenja imam, onda čuj: od telesnog rođenja dobih ime Orest, a od duhovnog rođenja nazivam se hrišćanin. No pošto je duhovno rođenje veće od telesnog, to ja i smatram većom čašću za sebe nazivati se hrišćanin negoli Orest.
Tada knez, nadajući se da lukavstvom prelasti slugu Hristovog, stade mu ovako govoriti: Žalim tvoju mladost, Oreste, i štedim tvoje dobroumlje. Čuo sam da si iskusan u lekarskoj nauci, pa zbog toga neću da te pogubim, nego ti savetujem da se pokoriš carevoj volji. Postupiš li tako, bićeš mi kao sin, poštovan i slavljen od sviju. A i car će doznati za tebe, i obasuće te velikom milošću. - Svetitelj odgovori: Nećeš me prelastiti, kneže, lukavim rečima svojim, jer ja niti ištem privremene počasti, niti izbegavam sramotu za Gospoda moga; štaviše, gotov sam pretrpeti za Njega svakovrsne muke, pošto želim da obretem blagodat Njegovu i nazovem se sin Njegov u Carstvu Nebesnom: jer nam dade vlast da postanemo sinovi Božji, mi koji verujemo u ime Njegovo (sr. Jn. 1, 12). - Na to knez reče Orestu: Bezumni i bedni čoveče, ti obmanjuješ sebe, smatrajući za Jedinog Boga Hrista, koga Jevreji raspeše kao zločinca. - Orest mu odgovori: Kada bi ti poznao veliku silu Raspetoga, onda bi odbacio obožavanje ništavnih idola i poklonio bi se Onome koji stvarno i jeste Bog, rođen od istinitog nevidljivog Boga, koji dobrovoljno sjedini Božansku prirodu sa čovečanskom i izbavi nas od pagubne đavolje obmane.
Saslušavši odgovor Orestov, knez mu reče: Lažnim