Sveti mučenik Panharije

U VREME carovanja Dioklecijana i Maksimijana, od 284 do 305 godine, sav je svet bio pun idolopokloničkih zabluda, i svaki hrišćanin, koji bi ispovedio Hrista, bio je lišavan ne samo imovine nego i samog života, pošto bi u prethodno bio stavljen na mnoge i razne muke. U to vreme živeo je i ovaj mučenik Hristov Panharije, koji je bio rodom iz Vilapate u Germaniji, od roditelja hrišćana. Bio je visok i lep. Došavši u Rim on se sprijatelji s Dioklecijanom, i postade prvi član Senata. I zbog prevelike ljubavi koju je car gajio prema njemu, on se, - o stida! odreče vere u Hrista, i postade jednomišljenik s carem. Car odredi da Panharije dobija godišnje veliko sinekure od carstva, da bi imao svako uživanje i udobnost. Kada ova gorka vest stiže do blažene majke i sestre Panharijeve, one mu napisaše pismo. U pismu su ga najpre savetovale da se seti straha Božjeg, zatim da se seti Strašnog suda Božjeg, na kome će onaj, koji je poznao Hrista i hrabro Ga ispovedao pred carevima i vladarima, dobiti od Gospoda Hrista kao nagradu: večno blaženstvo, uživanje večnih blaga, - što je njemu, Panhariju, vrlo dobro poznato. S druge strane oni, koji se odreknu Božanstva Hristovog, biće u strašni dan Suda osuđeni na večne muke - što je njemu takođe vrlo dobro poznato. Jer Spasitelj je rekao: Koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. A ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima (Mt. 10, 32-33). Osim toga potsetiše ga i na onu reč Gospodnju: Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju? (Mk. 8, 36-37).
Dobivši ovo pismo i pročitavši ga, Panharije postade svestan zla u koje je zapao, i stade tugovati i kukati. I bacajući se na zemlju on je govorio: Smiluj se na mene, Gospode, Svedržitelju! Smiluj se, i nemoj mene, slugu Tvoga, odbaciti pre Anđelima i ljudima, nego se po milosti svojoj sažali na mene!
Neki dvorjani, videvši Panharija kako gorko plače i kako nariče, obavestiše o tome cara. I kad Panharije predstade caru, car mu reče: Najmiliji Panharije, da nisi možda nazarećanin, kaži mi! Svetitelj mu odgovori: Da, nazarećanin sam, care i hrišćanin. Car mu onda reče: Panharije, radi ljubavi moje odreci se tog imena! Inače znaj, da te neću umoriti brzom i trenutnom smrću, nego ću te najpre staviti na mnoge i razne muke. Svetitelj mu odgovori: O care, samo radi toga što sam dosada bio tvoj jednomišljenik, ja se bojim i dršćem da ne padne oganj s neba i sprži me. A od sada pa nadalje ja se nikad neću odreći Hrista, makar telo moje u toku mnogih godina ti stavljao na mnoge muke, kao što kažeš.
Tada naredi mučitelj da svetitelja svuku i da ga žilama tuku. I sazvavši ceo Senat, reče im: Jeste li doznali da je Panharije, sakelarije i skriminarije carstva, pao u veru galilejaca? Recite mi dakle, šta da radim s njim. - Velikaši odgovoriše: Naredi, o care, da Panharija golog skinu usred pozorišta, i da ga biju. Zatim ga pošalji u Nikomidiju tamošnjem knezu, da ga on muči, kako ne bismo mi imali udela u krvi njegovoj.
Dopade se caru ovaj predlog, pošto neobično voljaše Panharija, i ne hte da ga ubije. Zato naredi da ga u pozorištu sil* no biju. Zatim car predade mučenika vojnicima, i posla pismo knezu nikomidijskom, u kome mu narećivaše da svetitelja stavi na najraznovrsnije muke i tako umori.
Kada svetitelja dovedoše u Nikomidiju, i izvedoše pred kneza, upitan, on odgovori knezu: Eto iz carevog naređenja vidiš da sam.hrišćanin. Čini dakle marljivo i revnosno što ti se naređuje. Knez ga upita; Kako se. zoveš? Mučenik odgovori: Zovem se Panharije, a hrišćanin sam još od predaka. No pošto me car obmanu, ja postadoh njegov jednomišljenik, postupivši na taj način zlo i nerazumno. Zbog toga sada, usavetovan Božjom pomoću od majke i sestre, ja hitam ka Hristu Bogu mom. I, trudim se stoga da umrem za ime Njegovo, da bih ovim dobrim ispovedanjem vere i smrću svojom izbrisao strašno odrečenje koje učinih.
Knez mu na to reče: Ostavi to, i postupi po carevoj

Izvor: Crkveni Kalendar