Sveta mučenica Paraskeva - Petka

Spomen 28. oktobar

U BPEME kada neznabožni car Dioklecijan podiže gonjenje na hrišćane, u gradu Ikoniji življaše jedna visokorodna i lepa devojka po imenu Paraskeva. Roditelji njeni hrišćani lepo je vaspitaše, naučivši je svetoj veri i držanju zapovesti Gospodnjih, pa otidoše ka Gospodu. Njihova mlada kći ostade naslednica njihovog ogromnog imanja.
Kada blažena Paraskeva postade zrela po godinama, ona stade podražavati veru i dela svojih roditelja: imanje svoje ona upotrebljavaše ne na ukrašavanje svoje lepote i mladosti i ne na uživanje, već na odevanje nagih, na prehranjivanje gladnih, na zbrinjavanje putnika i namernika. Paraskeva ne obraćaše nikakvu pažnju na svoje smrtne udvarače koji se dovijahu da se ožene njome, jer ona zaruči sebe Besmrtnome Ženiku, Jedinorodnom Sinu Božijem, i Njemu življaše u svetosti i pravdi. Presveto ime Njegovo ona ispovedaše pred ljudima neprestano svakoga dana, privodeći ih time k poznanju istine. Neki od ljudi verovaše u Gospoda našeg Isusa Hrista, a koji ne hteše da veruju, grđahu i vređahu svetiteljku. Međutim, Paraskeva im smelo kazivaše reč Božju i izobličavaše ništavnost bezdahnih idola. He želeći podnositi od nje takva izobličavanja, neznabožni građani je uhvatiše, izbiše, pa u tamnicu vrgoše.
U to vreme dođe u Ikoniju neki vojenačalnik, poslan tamo od cara Dioklecijana da istrebi hrišćane. Građani izađoše pred njega i rekoše: Svetli vojenačalniče, u ovom gradu ima devojka koja veruje u Raspetoga Hrista i propoveda Ga; ona se bavi mađijama, i već je svojim činima odvratila ne malo ljudi od prinošenja žrtava našim bogovima; ona ne prestaje huliti na naše bogove i na samodržca. I mi, čuvši carevo naređenje, da imaju biti pogubljeni svi koji se ne klanjaju bogovima, uhvatismo ovu devojku i držimo je u tamnici.
Saslušavši to, vojenačelnik naredi da devojku dovedu preda nj na sud. Kada sveta devojka iđaše na sud, ozari je Duh Sveti i lice njeno postade svetlo, te svi koji gledahu na nju divljahu se i govorahu: Pogledaj! ona ni najmanje nije tužna, naprotiv, lice joj sija! - A kad predstade sudu, vojenačalnik je pogleda, i udivivši se lepoti i miloći njenoga lica, reče tužiteljima: Vi naprazno optužiste ovu predivnu devojku, jer nije pravedno pogubiti takvu suncezračnu lepotu. - I obraćajući se njoj, reče: Devojko, kaži nam svoje ime. - Sveta devojka odgovori: Hrišćanka sam, sluškinja Hristova. - Vojenačalnik uzvrati: Posmatranje lepote lica tvoga pobuđuje me na krotost, a reči usta tvojih uzmućuju me do dna duše, jer ne želim da čujem takve reči. - Svetiteljka odgovori: Svaki knez koji pravo sudi, raduje se kada čuje istinu; a ti, čuvši istinu koju ti ja rekoh, razgnjevio si se. - Vojenačalnik na to reče: Zato se gnjevim što odgovora od tebe ne dobih, jer te ja zapitah za ime tvoje, a ti mi ga ne kaza. - Svetiteljka odgovori: Najpre je trebalo da ti kažem ime večnog života, pa onda tek da ti objavim ime vremenog života. Ja ti dakle kazah svoje ime večnoga života: hrišćanka, sluškinja Hristova; a ime vremenog života mog, nadenuto mi od roditelja mojih, jeste Paraskeva, pošto sam se rodila u petak (Na grčkom petak se kaže Paraskevi = Paraskeva = Petka). - Roditelji moji, govoraše dalje svetiteljka, petak, dan dobrovoljnog i životvornog stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista, uvek počitovahu postom, molitvama i milostinjama, spominjući Gospoda svog koji iz ljubavi prema rodu ljudskom toga dana proli krv Svoju i položi za nas na krstu dušu Svoju. Bog im i darova plod česnog supružanstva njihovog, mene, nedostojnu sluškinju Svoju, upravo u taj dan koji oni vrlinama počitovahu, sećajući se stradanja Gospodnjeg. Oni i nađoše za umesno da mi nadenu ime toga dana, Paraskeva, i otuda se ja zovem Paraskeva, zajedničarka Hristovih stradanja. - Vojenačalnik reče: Prestani govoriti te prazne reči i prinesi žrtvu našim bogovima, pa ću se ja oženiti tobom, i ti ćeš postati gospodarica ogromnog bogatstva, i mnogi će te veličati na zemlji. - Na to sveta Paraskeva odgovori: Ja imam Ženika na nebu, Isusa Hrista, i drugi mi muž nije potreban. - Vojenačalnik uzvrati: Ja volim tvoju lepotu, i poštedeć

Izvor: Crkveni Kalendar