Sveta mučenica Fervuta i njena sestra udova i njihova robinja

Pošto episkop persijski sveti Simeon postrada za Hrista od cara Sapora, ostadoše posle njega dve njegove sestre: jedna devojka, po imenu Fervuta, a druga udova, i jedna robinja. Sveta Fervuta beše mlada i neopisano lepa. Pa kad za njenu lepotu saznade persijska carica, žena Saporova, ona naredi da joj Fervutu dovedu. Sluge odoše i dovedoše carici svetu devojku, i njenu sestru, i robinju. To bi na godinu dana po pogubljenju svetog Simeona episkopa. Kada carica vide lepotu Fervutinu, ona joj reče: Devojko, ti takva lepotica treba da budeš gospođa mnogima. Na to joj sveta odgovori: Ja imam ženika Hrista radi koga postrada moj brat, i ja ne mogu ni da pomislim na drugog ženika.
Carica je ne raspitivaše dalje već joj naredi da sa sestrom i robinjom ostane i živi u njenom carskom dvoru- No sutradan se carica iznenada razbole. I dođoše persijski žreci i gatari da je posete i vide od čega boluje. Tom prilikom primetiše u caričinoj palati lepoticu Fervutu, i jedan se žrec zanese njenog lepotom, i čim izađe iz palate on joj posla ovakvu poruku: Ako želiš da budeš moja žena, ja ću te izmoliti od carice, i bićeš gospodarica nad mnogim imanjima i bogatstvima. Svetiteljka mu otporuči: Ne mogu se ja hrišćanka udati za neznabošca. Čuvši to, žrec se postide i razgnevi, pa ode k caru Saporu i reče: Caričina bolest nije obična, njoj je dat neki otrov. U njenoj palati se nalaze dve sestre hrišćanke, čiji brat episkop hrišćanski Simeon bi pogubljen po tvome naređenju. Sigurno su one, kivne na tebe zbog svog brata, napravile otrov i dale carici.
Car odmah naredi da ih dovedu na isleđenje. I biše dovedene sve tri: sveta Fervuta, njena sestra i njihova robinja. Po carevom naređenju k njima iziđe knez žrečeva Maiptis i druga dva kneza iz senata, da ih ispitaju i čuju njihov odgovor. A kad ovi ugledaše neiskazanu lepotu svete Fervute, porazi ih njena lepota i rani srca njihova, i svaki od njih mišljaše u sebi zlo,
i skrivahu jedan od drugog svoje prljave pomisli. I rekoše im: Pošto ste otrovale caricu, gospodaricu sveta, vi ste zaslužile smrt. Na to im sveta Fervuta odgovori: Zašto Satana metnu u srce vaše takvu pomisao protiv nas koja je daleko od istine? I zbog čega hoćete da nas nevine osramotite? Ako ste žedni naše krvi, ko vam brani da je pijete? Ako želite da nas zakoljete, gle, vi svaki dan time ruke svoje skrnavite. A mi radi Boga našeg kao hrišćanke umiremo, ne odričući se Njega, jer je On život naš. I kao što nam je naređeno da se samo Bogu klanjamo i Njemu jedinome služimo, mi tako i radimo. U našim Knjigama je još i ovo napisano: Gatar i mađioničar da ne živi, nego da umre od ruku svojih ljudi (2. Mojs. 22. 18; 3. Mojs. 20, 6). Kako onda možemo mi dati otrov nekome, kada takvo delo nije manje zlo nego kada bismo se odrekle Boga našeg? Jer se oba ta greha kažnjavaju smrću.
Dok je sveta ovo govorila, oni su je sa najvećim zadovoljstvom slušali, diveći se i lepoti i mudrosti njenoj. I ne mogahu joj ništa na to odgovoriti, već svaki mišljaše u sebi: Ja ću umoliti cara da ih sve tri oslobodi smrti, pa ću ovu devojku uzeti sebi za ženu. - Najzad Maiptis progovori: Iako vam nije dopušteno da se bavite vradžbinama, da ne biste, kao što si rekla, narušile vaš zakon, ipak ste to učinile ogorčene zbog smrti vašeg brata. Sveta Fervuta mu odgovori: A kakvo to zlo pretrpe od vas naš brat, da bismo zbog toga, želeći vam smrt izgubile svoj život u Boga? Jer, ma da ga vi, razjareni svojim bezbožnim gnevom, ubiste, ipak je on živ i raduje se sa Hristom u Njegovom nebeskom carstvu, prema kome carstvu vaše carstvo je ništavno. - Posle ovih svetiteljkinih reči knezovi narediše da ih sve tri odvedu u tamnicu.
Sutradan vrlo rano knez žrečeva i gatara Maiptis posla tajno u tamnicu svetoj Fervuti ovu poruku: Evo gotov sam da umolim cara da tebi i onima s tobom pokloni život, samo pristani da mi budeš žena. A sveta devojka kada to ču, posla mu ovakav junački odgovor: Umukni, svepogani psu, neprijatelju Božji i svake pravde! I ne usuđuj se više da mi šalješ takve gadne poruke, jer ih duša moja ne može da podnosi

Izvor: Crkveni Kalendar