Sveti mučenik Foka Baštovan

U tom istom gradu Sinopu, samo u drugo vreme, življaše drugi Foka. On uredi sebi baštu blizu mora u njoj gajaše razno povrće, od čije prodaje sebe izdržavaše i siromahe hranjaše. Deo pak svoga povrća on metaše pored puta da uzimaju prolaznici, jer bejaše veoma čovekoljubiv, i više negovaše duhovnu baštu u svojoj duši nego li onu veštastvenu, rasađujući i negujući čiste misli i donoseći plodove vrline. Zbog toga se sveta duša njegova mogla nazvati baštom Svetoga Duha. Kao što se veli u Svetom Pismu: Ti si vrt zatvoren, sestro moja, vrt mnogoplodan (Pesma nad pesm. 4, 12); plod duhovni je ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milosrđe, vera, krotost uzdržanje (Gal. 5, 22-23).
Blaženi Foka beše tako ograđen vrlinama, da starodrevni lupež - đavo, koji u rajskoj bašti pokrade pramater našu, ne mogaše pokrasti vrline svetoga Foke, koji sa strahom građaše svoje spasenje, slušajući reči svetog apostola: Budite trezni i stražite, jer suparnik vaš đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere (1 Petr. 5, 8). Dok se svetitelj tako podvizavaše, pronese se među ljudima glas o njegovom vrlinskom životu. Jer vrlina, goreći kao sveća, ne može se sakriti, nego i u tamnoj noći sija izdaleka; tako i sveti Foka, kao usred tame, sijaše svojom pobožnošću usred tame roda nevernog i pokvarenog, privodeći mnoge k poznanju svetlosti Glas o svetom Foki dođe i do neznabožnog kneza te zemlje: jer knez bi izvešten da Foka ne samo sam veruje u Raspetoga nego i druge obraća k Njemu. Tada knez posla svoje sluge da ubiju slugu Hristovog. Sluge odmah krenuše i tražahu Foku, da bi ga predali na smrt. A sam Foka ih srete i upita: Koga tražite?- Oni odgovoriše: Tražimo Foku. - Na to im Foka reče:Svratite kod mene, gospodo moja, i ja ću vam ispričati o njemu.
Sa tim rečima on ih uvede u svoj dom i dobro ih ugosti, jer tako treba postupati sa neprijateljima svojim, saglasno rečima Svetoga Pisma: Ako je gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga (Prič. Sol. 25, 22). A kada se sluge dobro založiše vinom, Foka ih upita: Zbog čega tražite tog čoveka? - Oni mu onda poveriše tajnu, govoreći: Tražimo ga da ga stavimo na muke, jer knez nas posla da ga ubijemo zato što ne poštuje bogove naše nego se klanja Raspetome. - Foka im na to reče: Molim vas, gospodo moja, sačekajte do svanuća u domu mom jedući i pijući, pa ću vam ga sutra ja predati: jer ga niko tako ne poznaje kao ja. On stanuje nedaleko odavde; a sada je otišao nekuda, ali će se ubrzo vratiti, i ja ću vam ga sutra predati u ruke.
Sluge pristadoše, i stadoše pirovati u domu samoga Foke koga tražahu. A sveti Foka za to vreme iskopa sebi grob u svojoj bašti, pripremi sve što mu treba za pogreb, razdade siromasima sve što imađaše, i svu tu noć provede u molitvi spremajući se za smrt. Kada svanu, sluge poslane od kneza ustadoše i upitaše ga: Je li tu Foka koga si nam obećao predati u ruke?
• Svetitelj im radosno odgovori: Tu je, gospodo moja! radite snjim što hoćete. - Sluge ga onda upitaše: A gde je on? - Blaženi im odgovori: Ja sam Foka koga vi tražite da ubijete. Ja sam sluga Isusa Hrista; ja odbacujem vaše odvratne bogove;umorite me.
Čuvši to poslanici se udiviše i postideše, i ne hteše da ruke svoje okrvave krvlju tako dobrog čoveka, koji ih tako radosno primi i ugosti. I želeći da otidu oni rekoše blaženom Foki: Mi ćemo kazati knezu da smo svuda tražili Foku, ali ga ne nađosmo. - A Foka im se klanjaše i noge im grljaše, moleći ih da izvrše što im je naređeno. I govoraše im: Ničim me vi ne možete tako nagraditi za ukazano vam gostoprimstvo, nego da me razdrešite od okova tela i pošaljete ka žuđenom Hristu.
Tako sveti Foka žuđaše da se razreši od tela i da sa Hristom živi. Tako svesrdno željaše on da krv svoju prolije za Hrista Gospoda. Tako veliku ljubav on imađaše k Bogu, da govoraše: Bolja mi je milost Tvoja od života ovog vremenog (sr. Ps. 62, 9).
I tako umolivši sluge, on primi venac mučenički: sluge mu odsekoše glavu, i on pređe iz zemaljske bašte u nebesku. Svete pak mošti njegove biše pogrebene u grobu koji on sam