Sveti mučenik Platon

Spomen 18. novembar

SVETI mučenik Platon, brat svetog mučenika Antioha, beše iz grada Ankire Galatijske, od hrišćanskih roditelja rođen, i u pobožnosti vaspitan. Još u mladim godinama on postiže savršenstvo u svima vrlinama. I kao mladić, on beše zreo razumom. Hrista, predvečnoga Boga, Platon neustrašivo propovedaše među bezbožnim idolopoklonicima i učaše prelašćene ljude da poznadu istinu i da se od demonske zablude obrate k Bogu. Zbog toga on bi uhvaćen od nevernih i priveden na sud pred oblasnog upravitelja Agripina. U to vreme Agripin se nalažaše u hramu Zevsovom, i tamo sede da sudi ispovednika Hristova. Pogledavši na Platona on reče: Sav svet poštuje svoje bogove; a što se ti, zabludeli, odvraćaš od njih? - Svetitelj odgovori: Vi ste zabludeli ostavivši Boga koji je stvorio nebo i zemlju i sve krasote njihove, i klanjate se kamenju i trulom drvetu, delu ruku ljudskih.
• Agripin reče: Mladost te tvoja čini drskim i nepristojnim. No kaži mi svoje ime, kako se zoveš, i iz koga si grada. - Svetitelj odgovori: Hrišćanin sam. - Upravitelj reče: Kaži mi ime što su ti roditelji dali, jer i sam znam da si hrišćanin. A car zapoveda da se niko od ljudi ne drzne nazvati sebe hrišćaninom. - Svetitelj odgovori: Roditelji me nazvaše Platon; od utrobe pak matere svoje sluga sam Hristov; građanin sam ovoga grada; a sada zbog vere stojim na nepravednom sudu tvom i nevin očekujem smrt, koju za Gospoda mog vatreno želim. Čini dakle što si nameravao. - Agripin na to reče: He priliči tebi, Platone, da učiš o Raspetome, pa ni samo ime njegovo da u umu svom imaš, pošto carska vlast naređuje predavati gorkoj smrti one koji Ga ispovedaju, a one koji Ga se odriču odlikovati velikim počastima. Zato ti savetujem da se pokoriš carskome zakonu, da bi izbegao smrt. - Sveti Platon odgovori: Ja se pokoravam mome Caru, Bogu, za Njega i vojujem, a vremenu smrt rado primam, da bih postao naslednik večnoga carstva. - Sudija na to reče: Razmisli, Platone, šta je bolje za tebe: ostati živ ili gorko umreti? - Platon odgovori: Gospod će promisliti šta je bolje za mene. - Agripin uzvrati: Zar ne znaš neizmenljive zakone carske koje naređuju da hrišćani ili prinose bogovima žrtve ili da budu ubijani? Kako se onda ti usuđuješ da te carske zakone gaziš i da druge na to navodiš? - Svetitelj odgovori: Ja znam zakone Boga mog i činim što naređuju Njegove svete i životvorne zapovesti. A one naređuju: odbacivši demonske žrtve, služiti Jedinome Istinitome Bogu. Stoga ja i služim Njemu Jedinome, a vaše bogove niušta ne smatram. Ti pak, po carskom naređenju, muči me kako hoćeš. Ta vama nije novo mučiti hrišćane, a hrišćanima - stradati za Hrista.
Igemon Agripin, čovek zverske naravi, uvidevši da se sveti Platon ne pokorava bezbožnoj volji njegovoj i nasuprot odgovara, razjari se bezmerno i naredi da ga odmah naga prostru na zemlji i odredi dvanaest vojnika da naizmenično biju svetitelja. I biše ga po svemu telu bez milosti dugo vreme, tako da se vojnici veoma umoriše; ali se sveti stradalac ne umori trpeći i ispovedajući ime Gospoda svog Isusa Hrista.
Zatim, kada vojnici prestadoše sa bijenjem, igemon, bajagi sažaljevajući mučenika, poče mu blago govoriti: Platone, prijateljski ti savetujem: okreni se od smrti k životu. - Mučenik odgovori: Dobro me učiš, Agripine, da se okrenem od smrti k životu; a ja i sam begam od večne smrti i ištem besmrtni život. - Agripin ljutito reče svetitelju: Kaži mi, bedniče, koliko ima smrti? - Svetitelj odgovori: Ima dve smrti: jedna vremenska, a druga večna; takođe i života ima dva: jedan kratkotrajan, a drugi beskonačan. - Agripin igemon na to reče: Ostavi svoje basne i pokloni se bogovima, da bi se izbavio ljutog mučenja. - Svetitelj odgovori: Ni oganj, ni batine, ni jarost zverova, ni otkidanje udova neće me odvojiti od Boga živoga, jer zavoleh ne sadašnji vek nego Hrista mog koji je za me umro i vaskrsao.
Tada igemon naredi da svetog Platona odvedu u tamnicu. A kad ga vođahu, za njim iđaše narod koji gledaše njegovo stradanje kao neku pozorišnu predstavu. Među narodom beše mnoštvo i hrišćana. Približiv

Izvor: Crkveni Kalendar