Sveti mučenik Solohon

Sveti mučenik Solohon življaše u vreme cara Maksimijana, po rođenju Egipćanin, po veri hrišćanin. On beše vojnik rimski kod tribuna Kampana, koji imađaše pod sobom tri hiljade vojnika. Po carevom naređenju Kampan sa svojim pukom otputova iz Egipta u Halkidon. Tada car naredi svima vojnim starešinama da sa svojim vojnicima prinesu žrtve idolima. Ispunjujući carevo naređenje, Kampan pristupi prinošenju žrtava. Svi vojnici prineše žrtve, samo se njih trojica usprotiviše: Solohon, Pamfamir i Pamfilon. Oni objaviše da su hrišćani i odlučno izjaviše da se nikada neće odreći Hrista i da će do smrti ostati u svetoj veri hrišćanskoj, pa makar ih stavili na najstrašnije muke.
Tada ih staviše na tako žestoke muke, da dvojica od njih, Pamfilon i Pamfamir, u tim mukama predadoše duše svoje u ruke Bogu. A sveti Solohon i nadalje smelo prizivaše ime Hristovo i osuđivaše Kampana kao neznalicu što mrtve idole naziva bogovima. To razjari Kampana, pa naredi da mučeniku mačem otvore usta i saspu u usta idoložrtveno vino. No sveti mučenik zubima pregrize mač, i izbaci parče iz usta; zatim iskida na sebi okove i stupi pred mučitelja Kampana, veličajući Božanstvo Hristovo a ismevajući Kampanovo besnilo, zlobesje (=D·Ѕ є±єїґ±№jїЅ№±Ѕ). Tada sveti mučenik ču glas koji dolažaše s neba, koji ga potsticaše i krepljaše na mučeništvo.
Posle toga sveti Solohon bi mučen na razne načine: zasuše trkalište oštrim kamenjem, vezaše mučeniku obe noge, pa ga golog vukoše po tom kamenju, te mu celo telo u rane pretvoriše; zatim mu desnu ruku vezaše za gredu jedne kuće, a o levu nogu mu obesiše veliki kamen, i visaše tako tri sata; za to vreme ga mučitelji nagovarahu da se odrekne Hrista, ali on ostade čvrst. Zatim presekoše konopac kojim beše vezan za gredu, i svetitelj, pavši na zemlju, diže se i stajaše pravo. Najzad, kako već beše pala noć, Kampan, besan od gneva, dohvati pisaće pero, pa probode svetitelju kroz oba uha, i ostavi ga tako da umre, a on sa vojnicima ode na večeru. Onda dođoše hrišćani, uzeše svetitelja i položiše na nosiljku, pošto beše veoma malaksao, i odneše u dom neke udovice hrišćanke. Tu svetitelj uze malo hleba i popi malo vode, te se okrepi, i stade savetovati prisutne hrišćane da budu istrajni u veri i u mukama za veru. Posle toga, podigavši oči k nebu i pomolivši se dovoljno Bogu, on predade blaženu dušu svoju u ruke Bogu, od koga dobi venac mučenički.
Sveta tri Mučenika postradaše 298. godine.

Izvor: Crkveni Kalendar