Sveta mučenica Teodotija

Za carovanja u Rimu Aleksandra Severa, poslan bi od strane careve u Kapadokiju igemon Simvlikije, da ustroji gonjenje na hrišćane. Njemu dostaviše za neku hrišćanku, Teodotiju (Teodotu), koja beše rodom iz Pontiske oblasti i beše vrlo bogata. Naredivši da je dovedu pred njega, Simvlikije je dugo nagovaraše da se odrekne vere Hristove ali bez ikakva uspeha. Tada je obesiše i nekoliko sati strugaše joj telo. A svetiteljka ni najmanje ne obraćaše pažnje na bolove već slavljaše Boga, i izgledaše da drugi strada a ne ona. Posle toga je okovaše i u tamnicu posadiše. Posle osam dana vrata se na tamnici sama od sebe otvoriše. Videvši to stražari se prepadoše, i otrčaše te obavestiše o tome Simvlikija. Al i Simvlikije im ne poverova, već naredi da mu dovedu Teodotiju. Kad je ugleda potpuno zdravu, bez ikakvog traga na telu od zadobijenih rana, Simvlikije je upita: Ko si ti? Svetiteljka odgovori: Igemone, tebi se um pomračio, pa ne vidiš; a da ti um nije pomračen, ti bi poznao da sam ja Teodotija.
Čuvši to Simvlikije odmah naredi da se užeže peć i u nju baci mučenica. Kada peć bi usijana i svetiteljka uđe u nju, odmah sunu iz peći oganj te spali sedamdeset ljudi; a oni što ostadoše, zatvoriše vrata, od peći, pa pobegoše. Idućeg pak dana igemon posla dva idolska žreca sa još nekoliko ljudi, da razveju pepeo od tela sagorele mučenice. A kad oni otvoriše peć, iz nje sunu plamen i spali oba žreca, a ostali ugledaše svetiteljku gde sedi usred peći između dva mladića u belim haljinama i peva. To ih toliko uplaši, da oni popadaše kao mrtvi. Tada svetiteljka izađe iz peći potpuno zdrava, radujući se i slaveći Boga.
No i posle toga blažena Teodotija bi ponovo zatvorena u tamnicu. A pošto Simvlikije nameravaše da putuje u Vizantiju, on naredi da ga svetiteljka u okovima prati na tom putu. A kada Simvlikije ode u Ankiru i sede na sudijsku stolicu, on tada izvede preda se na sud svetu Teodotiju i reče joj: Ako ne pristaneš da prineseš bogovima žrtvu, ja ću te staviti na onaj usijani tiganj (pritom joj rukom pokaza tiganj) i bez milosti ću te uništiti. - Svetiteljka mu odgovori: Ako tvoj lični sekretar Dorotej uziđe sa mnom na tiganj i ako ga oganj ne povredi, onda ću prineti žrtvu bogovima tvojim.
Tada Simvlikije reče svome sekretaru Doroteju: Gospodine Doroteje, imajući sa sobom pomoć bogova, uđi u oganj. - Čim Dorotej sa svetiteljkom uđe u oganj, on odmah izgore u ognju, a svetiteljka ostade nepovređena.
Zbunjen, i ne znajući šta da radi, Simvlikije naredi da svetu Teodotiju ponovo okuju i primoraju da trči za njim u Nikeju, kuda on krenu. Stigavši u Nikeju, igemon naredi svetiteljki da uđe u hram idolski i da se pomoli. Svetiteljka sva radosna uđe u hram. No čim se pomoli Bogu, idoli popadaše na zemlju i razbiše se. Svi koji behu prisutni i videše ovo čudo, biše zaprepašćeni. A Simvlikije, besan od ljutine, naredi slugama da Teodotiju testerom prestružu. Ali se testera tog trenutka otupi i ne mogaše da struže, i sluge iznemogoše, a svetiteljka opet ostade nepovređena i slavljaše Boga.
Tada okoreli srcem igemon, svim ovim čudesima doveden u nepriliku, pomrači se umom, i naredi da se mučenici odseče glava mačem. I tako hrabra mučenica Hristova otide ka Gospodu i dobi venac mučeništva.