Sveti mučenici Teodot i sedam devojaka mučenica, Tekusa, Aleksandra, Klavdija, Faina, Efrasija, Matrona, i Julija.

Spomen 18. maj

Pošto sam lično sam video mnoga dobra od svetog mučenika Teodota, - kaže opisatelj očevidac njegovog stradanja Nil, - ja smatram za dužnost da mu se i delima zahvalim na njegovoj ljubavi. No iako nisam sposoban da mu ni rečima ni delima odam dostojnu hvalu, ipak ću pokušati da to prema svojim moćima učinim. Jer smatram da je veoma potrebno, i korisno za bogoljupce, opisati od mladosti život svetog Teodota i istoriju njegovog stradanja. Neki govore za njega da je i on isprva živeo kao što živi većina ljudi, uživajući slasti ovoga sveta: oženio se zakonito, i držao gostionicu radi zarade; no potonjim mučeničkim podvigom svojim ukrasio i prvobitno življenje svoje. Ali, neka govori o njemu ko šta hoće, ja ću ispričati ono što sam očima svojim video, jer sam od početka živeo sa njim, i bio udostojavan njegovih svetih razgovora.
Još mnogo pre svog mučeničkog podviga, sveti Teodot pokaza mnoga dobra dela. Tako on, iako bejaše u zakonitom braku, u početku povede duhovnu borbu protivu telesnih požuda, potčinjavajući telo duhu, i ispunjavajući apostolsku reč: koji imaju žene biće kao oni koji nemaju (1 Kor. 7, 29). I u ovoj vrlini on pokaza toliki uspeh, da je i ostalima mogao biti učitelj čistote i celomudrija. On se ne podavaše sladostrašću ili kojoj drugoj nečistoj želji, nego upražnjavaše uzdržanje i post kao početak svakog dobra; i to mu beše kao štit u borbi. Umrtvljavanje tela on smatraše za nasladu koja dolikuje čoveku hrišćaninu; a želju za bogatstvom on pobeđivaše razdajući siromasima svu svoju imovinu. U njemu beše čudesno to, što on, iako gostioničar, obavljaše veliku duhovnu trgovinu, stičući Bogu duše ljudske. Jer on, pod vidom gostioničarstva, potajno apostolstvovaše kao neki episkop, svojim bogonadahnutim učenjem i poukama privodeći Crkvi Hristovoj neznabošce i Jevreje, i grešnike upućujući na pokajanje. Imađaše on i blagodat isceliteljsku: polaganjem svojih ruku i molitvom isceljivaše ljude od svih neizlečivih bolesti telesnih, a dušespasonosnom rečju vidaše duševne rane i neduge.
Sveti Teodot postrada na sledeći način. Neki namesnik carski Teotekn primi pod svoju upravu Ankiru galatijsku. Beše to čovek silovit, ljut, krvoločan, uživao je u ubistvima i krvoproliću, skroz naskroz pokvaren, da se njegova pokvarenost ne može rečima ljudskim iskazati. Dobijajući namesničku vlast od cara Dioklecijana, on obeća caru da će za kratko vreme sve hrišćane u Ankiri obratiti u mnogobožačku veru.
I stvarno, kada Teotekn stiže u Ankiru, sama vest o njegovom dolasku toliko uplaši hrišćane da se oni razbegoše i napuniše pustinje i gore. A Teotekn neprestano šiljaše glasnike jedne za drugima, koji svuda objavljivahu carevu zapovest: da se sve hrišćanske crkve potpuno poruše i sa zemljom sravne; i da se svi koji ispovedaju ime Hristovo, u okove stavljaju i u tamnice bacaju, i tamo čuvaju za mučenje, a da im se imovina oduzme i opljačka. Tada Crkva Hristova beše kao lađa usred besnih talasa, u opasnosti da potone, jer neznabožni idolopoklonici napadahu na hrišćanske domove, pljačkahu im sve, a ljude i žene, mladiće i devojke bestidno izvlačahu i odvlačahu jedne kod svojih poganih žrtvenika a druge - u okove i tamnice. Nemoguće je opisati one muke koje se u to vreme na Crkvu sručiše. Mnogi sveštenici pobegoše iz hramova Gospodnjih, ostavljajući dveri hramova otvorene; no i sami begunci ne nalažahu nigde mesta, gde bi se sakrili od opasnosti. Pošto hrišćanima beše opljačkana imovina, nastade glad, teža od svake muke. Tada mnogi od hrišćana koji se potucahu po pustinjama i skrivahu po gorama i pećinama, ne mogući da podnose glad, vraćahu se i predavahu u ruke neznabošcima, nadajući se na neku milost od njih. Teško beše to mučenje za sve hrišćanske izbeglice, naročito za one među njima koji su bili odgajeni u predovoljstvu i izobilju, jer sada behu primorani da jedu korenje i divlje zelje po pustinjama i gorama.
U to vreme blaženi Teodot se boraše da ispuni zapovesti Gospodnje, uzimajući na sebe velike trudove i izlažući sebe mnogim opasnostima. On je gostioničario, ne da bi zlato stekao, kao što neki g

Izvor: Crkveni Kalendar