Sveta mučenica Teodula

Spomen 5. februar

U vpeme rimskih careva Dioklecijana i Maksimijana beše u kilikijskom gradu Anazarvu neki vojvoda, po imenu Pelagije. On reče svojim slugama: Prođite svu oblast moju, pohvatajte hrišćane, i dovedite ih k meni na sud, da im saopštim carsko naređenje, da se poklone našim bogovima. - Sluge postupiše po zapovesti. Uhvatiše i neku hrišćanku, po imenu Teodulu. Bojeći se, ne muka, nego da je ne oskvrne, ona im ponudi mnogo zlata, i moljaše ih da je puste. Ali oni ne obratiše pažnju na zlato, već je odvedoše svome vojvodi, i ispričaše mu da je htela da se zlatom otkupi od njih. Vojvoda ih pohvali što ih zlato nije sablaznilo te je nisu pustili, i zato ih nagradi poklonima. Sam pak sede na sudijsku stolicu, i preda nj izvedoše tu blaženu hrišćanku. On je upita za ime, a ona odgovori: Hrišćanska sam. Vojvoda Pelagije reče na to: Pre no što te počnem mučiti, kaži nam svoje ime. Svetiteljka odgovori: Rekoh ti već, i ne slagah, da se zovem Hrišćanka. To je moje česno i večno ime, a od ljudi sam nazvana Teodula. Rodih se od roditelja hrišćana, i u zakonu hrišćanskom dobro sam vaspitana. Vojvoda joj reče: Vidim da mi bez uma odgovaraš. Sveta Teodula odgovori: Vi ste bezumni, jer, napustivši Boga, klanjate se kamenju. Vojvoda reče: Savetujem ti kao sestri: prinesi žrtvu bogovima, pa hajde k meni da uživaš na mome imanju i da budeš u velikoj časti. Teodula odgovori: Uživaj u svome imanju ti i otac tvoj Satana, i zajedno ćete biti naslednici večnih muka. Vojvoda reče: Znam da ste vi žene po naravi naprasite i gnevljive, i dosađujete vlastima. Ali ja nisam brz na gnev, no krotko ti savetujem da mi se pokoriš i prineseš žrtvu bogovima, da ne bi pogubila dušu svoju. Svetiteljka odgovori: Ja ne pogubljujem dušu svoju nego je spasavam, ostajući u veri Božjoj, a telo će moje otići u zemlju. Stoga ti ne bez uma govorim: muči telo moje kako hoćeš! A Bog, videći moje trpljenje, pružiće pomoć svoju meni pošto svim srcem želim da postradam za Njega, kao što je On postradao za nas na krstu, obavljajući spasenje ljudima svojim. Vojvoda Pelagije reče: Misliš da ćeš me tim rečima svojim razjariti, da bih te što pre pogubio. Znaj dobro, ja ću te dugo mučiti, režući ti parče po parče, dok te ne pogubim. Svetiteljka odgovori: Zli i krvožedni vuče, kako možeš pogubiti ovcu koja ima dobroga pastira Hrista, Tvorca svih? Ko me može oteti iz Njegovih ruku?
Tada se mučitelj razgnevi, i naredi da svetiteljku obnaže, i da je njenim sopstvenim pletenicama obese o kiparis, pa da je muče usijanim šipkama gvozdenim, sažižući joj dojke. Mučena, svetiteljka reče: Znaj, vojvodo, ja ne osećam muke, a gledam tebe gde se, pobeđen, više mučiš. Odgovori joj vojvoda: Bogovi su naši milostivi, i znaju da ćeš im se obratiti. Zato, štedeći te, oni ukloniše bol iz tebe, da ne bi osećala muke. Svetiteljka reče: Gde su bogovi tvoji koji me štede? Pokaži mi ih, da im ukažem poštovanje.
Čuvši ovu reč, vojvoda se veoma obradova, i naredi da je odvežu i hitno odvedu u hram njihovog boga Adrijana, koga smatrahu kao živog i slavnog. Ušavši u taj hram svetiteljka ugleda Alrijaiov kip. I pomolivši se istinitome Bogu, ona dunu na kip, i ovaj tog trenutka pade, kao gromom poražen, i izlomi se na tri dela. Onda svetiteljka iziđe iz hrama, i reče vojvodi: Uđi, i pruži ruku pomoći tvome bogu, jer pade i izlomi se. A kad vojvoda uđe i ugleda na zemlji idola razbijenog na tri dela, zakuka za njim, i dugo plaka.
Glas o tome dođe do ušiju careva, i oni poslaše jednog čoveka u grad Anazarv, da ispita da li je to istina pa da vojvodu baci zverovima da ga pojedu. Doznavši za ovo, vojvoda pade pred svetom Teodulom, sa plačem je moleći da njihovog boga opet načini celim. I obeća da će postati hrišćanin, ako vidi tog boga gde stoji na istom mestu na kome je i ranije bio. Pošto se usrdno pomoli svemoćnom Bogu, svetiteljka naredi idolu da postane ceo, i stane na svoje mesto. I odmah idol postade ceo, ode i stade na mesto gde je ranije stajao. A kad carski izaslanik dođe i vide da je idol čitav, odmah se vrati k carevima, ne učinivši vojvodi nikakvo z

Izvor: Crkveni Kalendar