Sveti mučenik Var (Uar)

ZA carovanja neznabožnog rimskog cara Maksimijana življaše u glavnom gradu Egipta Aleksandriji jedan hrabar vojnik po imenu Uar (ili Var), koji tajno služaše Nebesnome Caru. Iz straha od bezakonih idolopoklonika on za neko vreme skrivaše svoju veru u istinitoga Boga, koju zatim obelodani i zemlji i nebu kada on Hrista radi postade "gledanje i anđelima i ljudima" (1 Kor. 4, 9).
U to vreme Maksimijan podiže gonjenje na hrišćane, i posla u sve zemlje svoga carstva naređenje da ubijaju hrišćane koji neće da prinesu bogovima žrtve. Takvo naređenje dođe i u Egipat, i hrišćanska se krv stade prolivati nemilice, jer svi koji služahu Tvorcu a ne tvari behu stavljani na raznovrsne muke. A potajni hrišćanin Uar obilažaše noću tamnice, u kojima tamnovahu verni za ispovedanje Hrista. On zlatom potkupljivaše stražare, te ga ovi puštahu k sužnjima; i on celivaše uze njihove, ispiraše im krv, vezivaše im rane, donošaše im hranu, i moljaše ih da mu izmoljuju milost u Gospoda.
Jednom biše uhvaćeni sedam učitelja hrišćanskih, koji se skrivahu po pustinjama, i dovedeni k carskom namesniku Egipta. A kad ih namesnik ispita i vide da su oni tvrdi u veri, on ih stavi na mnoge muke, pa ih okovane vrgnu u tamnicu. Saznavši za to, Uar po svome običaju pohita noću k tamnici u kojoj se nalažahu ovi sveti učitelji, dade mnogo zlata stražarima i uđe kod svetih sužanja. I skinuvši im okove sa ruku i klade s nogu, postavi pred njih hranu i umoli ih da jedu, jer oni već čitavih osam dana ne behu ništa jeli. I pripadajući k nogama njihovim, on im celivaše noge, i veličaše stradanja njihova govoreći: Blaženi ste vi, dobre i verne sluge Gospodnje, ući ćete u radost Gospoda svoga, jer stajaste za Njega "do krvi" (Jevr. 12, 4). Blaženi ste vi, divni podvižnici, vama se na nebu pletu venci rukom Svevišnjega, jer s trpljenjem trčite u bitku koja vam je određena (sr. Jevr. 12, 1), i sutra ćete, nasigurno znam, završiti svoja stradanja. Blaženi ste vi, stradalnici Hristovi, vama je otvoreno Nebesko Carstvo, jer vi stradate sa Hristom koji je postradao za nas; a kad stradate sa Njim, sa Njim ćete se i proslaviti (sr. Rm. 8, 17). Molim vas, sveti ugodnici Božji, pomolite se za mene Vladici Hristu da milostiv bude prema meni: jer bih i ja hteo da poetradam za Njega, ali nemam dovoljno snage za to: bojim se ljutih muka koje vidim na vama.
Sveti stradalnici odgovoriše: Niko, mili naš, koji se boji ne može dostignuti savršenstvo; niko neće požnjeti, ako ne poseje; niko ne dobija venac, ako ne postrada. Seti se reči iz Evanđelja: Ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim (Mt. 10, 33). Ako se bojiš privremenih muka, nećeš izbeći večne; ako se plašiš ispovedati Hrista na zemlji, nećeš se naslađivati gledanjem lica Njegova na nebu. Stoga hajde, brate, kreni s nama putem mučeništva ka Gospodu koji gleda podvige naše; postradaj zajedno s nama, jer ovakvu družinu nećeš skoro naći.
Dok sveti stradalci to govorahu, srce se Uarevo razgorevaše ljubavlju k Bogu, i on oseti u sebi silu da može pretrpeti svako stradanje za Gospoda Hrista. I svu tu noć on provede u tamnici sa svetim mučenicima, slušajući njihove pouke s nasladom. A kada svanu dan, dođoše namesnikove sluge u tamnicu da svete mučenike vode na sud, i među sužnjima obretoše Uara gde sedi s njima i s umilenjem sluša reči njihove. Začuđene, sluge rekoše Uaru: Šta ti ovde radiš, Uare? Da i ti nisi poludeo, obmanut basnama ovih zlih ljudi? Zar se ne bojiš, da ako neko izvesti o ovome namesnika i velikaše, ti ćeš izgubiti ne samo vojnički čin, nego ćeš i života biti lišen? - Uar odgovori: Ko će me od vas optužiti kod namesnika? Ta vi ste moji drugovi. A ako me i optužite, ja sam gotov umreti za Hrista zajedno sa hrišćanima.
Na te reči sluge ućutaše, uzeše šest mučenika, a sedmi, iznemogao od rana, ostade u tamnici, i skončavši otide ka Hristu, ustupajući svoje mesto Uaru, da on, popunivši njegovo mesto, dovrši njegovo stradanje.
Kada okovani sveti stradalnici biše dovedeni pred namesnika, koji gordo i osiono seđaše na sudijskom tronu, namesnik ih stade pr