Sveti mučenik Vikentije đakon

Spomen 11. novembar

STRADANJE SVETOG MUČENIKA
VIKENTIJA ĐAKONA
OTADŽBINA svetog Vikentija bejaše Španija. Još od mladosti on posveti sebe na službu Bogu, i prilježno izučavajući Božansko Pismo, on se dan i noć poučavaše u zakonu Gospodnjem. On imađaše učitelja premudrog i prepunog vrlina, blaženog Valerija, episkopa u Avgustopolju.Ovaj episkop, videći da je njegov učenik Vikentije blagorazuman i blagonaravan, postavi ga za đakona i načini ga propovednikom reči Božije. Jer mada on i sam odlično poznavaše Sveto Pismo, ali je mucao, zato i poveri svome đakonu, blaženome Vikentiju, da kao dostojan, mudar i slatkorečiv, uči narod u crkvi, propovedajući reč Božiju. Bakon Vikentije, dobivši od svog episkopa to naređenje i blagoslov, ne samo u crkvi nego i na svakom pogodnom mestu, usrdno poučavaše i na put spasenja upućivaše duše ljudske.
U to vreme od neznabožnog cara Dioklecijana bi poslan u Španiju neki sudija Datijan, poreklom Grk, zao po naravi, i opak gonitelj i mučitelj hrišćana. Poslan bi Datijan radi toga, da nemilosrdno ubija sve koji ispovedaju ime Hristovo. Taj sudija, došavši u španski grad Valensiju, proli mnogo hrišćanske krvi, rastržući kao vuk ovce Hristove. Čuvši tu za episkopa Valerija i njegovog đakona Vikentija, koji življahu u Avgustopolju, Datijan posla po njih svoje vojnike, sa naređenjem da ih okuju, i tako okovane dovedu k njemu na sud. Vojnici, izvršujući Datijanovo naređenje, uzeše oba svetitelja, okovaše ih u teške železne okove, pa povedoše u Valensiju. Putem ih vojnici zlostavljahu, morahu glađu, žeđu i brzim hodom; dok vojnici jašući na konjima iđahu brzo, svetitelji padahu često od umora, a vojnici ih privezivahu za konje i vucijahu putem kao klade.
Kada svetitelje dovedoše u grad Valensiju, mučitelj naredi da ih odmah vrgnu u tamnicu mračnu i smrdljivu, i da ih u njoj drže mnogo dana bez hrane i pića. No Bog ih ukrepljavaše Svojom blagodaću, da ne bi iznemogli, i davaše im silu za mučenički podvig. Zatim mučitelj, bojeći se da sužnji ne umru, te on neće imati na kome da pokaže mučiteljsku ljutinu svoju, izvede ih iz tamnice preda se na sud. Ali kada vide da oni nisu iznemogli od gladi i žeđi i teških okova, nego su, naprotiv, telom krepki i licem radosni, on upita tamničkog stražara: Zašto si im davao hranu i piće? Gle, oni su se silno ugojili. - A stražar ga sa zakletvom uveravaše da im ništa davao nije.
Tada mučitelj stade surovo govoriti episkopu, držeći da ako episkopa uplaši svojom strogošću, onda će se đakon pogotovu prepasti i postati krotak. Ali ne bi tako. Jer Gospod koji zbacuje silne sa prestola, i podiže smirene, blagovoli da gordost nadmenog mučitelja tog posrami najmlađim i po činu najmanjim. Datijan pre svega postavi episkopu ovakvo pitanje: Zašto se ti protiviš carevom naređenju, i ne poklanjaš se bogovima našim, a nekakvog Hrista slaviš? - Episkop odgovaraše Datijanu tihim glasom i krotko, kao pribojavajući se. Tada đakon Vikentije, ispunivši se Duha Svetoga, raspali se revnošću po Bogu, i reče svome episkopu: Zašto, oče, tako tiho govoriš, kao bojeći se, i zašto na lajanje ovoga psa ne odgovaraš neustrašivo? Gromkim glasom ispovedaj silu Hristovu, i slobodno izobličavaj i pobeđuj bezumlje ovog zlog čoveka, koji hoće da ratuje sa Bogom, Tvorcem svojim, koji ga je podigao na ovaj položaj, a stara se odavati đavolima čast koja pripada Bogu. Ovde treba sada potpuno pobediti onoga đavola, koga mnogo puta izgnasmo imenom Hristovim kao nemoćnog i plašljivog, i glavu zmije te razmrskati.
Datijan, čuvši ovakve reči i videći da sveti đakon Vikentije ni u šta ne smatra svu silu njegovu i vlast i pretnje, reče vojnicima: Odvedite episkopa odavde, a ja ću porazgovarati sa ovim mladim đakonom. - Zatim, obraćajući se dželatima, mučitelj im reče: Spremite sva oruđa za mučenje, da delima odgovorimo onome koji nas ponižava svojim rečima.
Onda mučitelj najpre naredi da svetog đakona privežu za drvo, pa da mu svo telo gvozdenim noktima stružu i kidaju. Kada vojnici privođahu u delo ovo naređenje Datijanovo, zemlja se okvasi krvlju koja je potocima tekla iz kidanog tela mu

Izvor: Crkveni Kalendar