Sveti mučenici Vit, Modest i Kriskentija

Spomen 15. jun

Za carovanja Dioklecijanova, kada oblasni upravitelj Valerijan gonjaše hrišćane, u Siciliji življaše dvanaestogodišnji dečak, po imenu Vit, sin visokorodnog i bogatog građanina Gilasa. Gilas beše neznabožac; a njegov sin, blaženi Vit, u detinjstvu svom prosvećen s neba čudesnom blagodaću Svetoga Duha, poznade jedinog istinitog Boga koji je stvorio nebo i zemlju. Verujući u Njega, on Mu se, obučen u kostret, neprestano moljaše danju i noću. I udostoji se čuti božanstveni glas koji mu reče s neba: Uslišena je molitva tvoja! Ja ću pokazati na tebi milost Svoju.
Posle ovoga glasa, dečku bi darovana od Boga čudotvorna sila. I on isceljivaše neduge ljudske, učaše neverne poznanju istinitog Boga, upućivaše mnoge na pravi put. Jer svemogući Bog uzažele da ustima i delima ovoga dečka načini sebi hvalu, na posramljenje idolopokloničke zablude. I Gospod darova Vitu nadprirodni razum i dar čudotvorstva, da bi blaženi Vit još u dečjim godinama bio muž silan u reči i delu, kako bi se time proslavio Bog, divan u svetima Svojim.
Kada oblasni upravitelj Valerijan saznade za ovog svetog dečaka, koji beše na jeziku tolikih ljudi, on pozva k sebi Vitovog oca i upita ga: Šta to čujem, tvoj se sin klanja onome Bogu, koga hrišćani počituju? Ako dakle hoćeš da ga imaš zdrava i čitava, ti se onda postaraj da ga odvratiš od tog bezumlja.
Vrativši se kući, Gilas stade savetovati sina da ne ostavlja drevne jelinske službe koje se vrše bogovima njihovim. A blaženi dečko Vit odgovori ocu: Ja ne znam drugog Boga osim Jedinog, od uvek postojećeg, kojega se Duh nošaše nad vodama i odvoji svetlost od tame. Ja služim tome Bogu koji satvori nebo i zemlju; On jeste sveti Gospod Isus Hristos, Car anđela. Njega ja ispovedam, i ispovedaću Ga u sve dane života svoga.
Na ovakve reči sina svog otac se veoma razgnevi i naredi da ga prutem biju; pri tome mu otac govoraše: Ko te nauči da tako govoriš? Ne znaš li da ćeš poginuti, ako za to dozna knez. - A dečko, bijen, odgovaraše: Hristos me nauči, kome sam ja sluga, a gneva se kneževog ne bojim.
Tada Gilas dozva Vitovog vaspitača, koji se zvao Modest, i reče mu. Pazi da ovaj dečko nikada ne spominje Hrista u rečima svojim. - Ali sveti Vit ne hajaše za očevu zabranu i stalno nošaše ime Hristovo i u srcu svom i u ustima svojim, i Gospod Hristos ga uteši javljenjem anđela. Jer njemu se u viđenju javi anđeo Gospodnji, i reče mu: Ne boj se, nego budi hrabar radi imena Isusa Hrista. A ja sam ti dat kao hranitelj, da te čuvam do same smrti tvoje. Znaj nasigurno za ovu milost Gospodnju: što god zaišteš od Gospoda, daće ti se.
Obradovan i ukrepljen ovim viđenjem anđela, sveti dečak Vit stade još sa većom revnošću ispovedati i proslavljati ime Gospodnje. A otac njegov veoma tugovaše zbog toga, jer mu beše jedinac, i staraše se da ga laskavim rečima pridobije za služenje demonima. Sveti Vit mu na to reče: Oče, kojim bogovima ti mi nalažeš da služim? Otac mu odgovori: Zar ne znaš, sine moj, naše bogove: Zevsa, Herkula, Junonu, Minervu, Vestu, Apolona i ostale, kojima se klanjaju carevi i knezovi? Sveti dečak odgovori ocu: Te koje nazivaš bogovima- idoli su bezdušni, rukama ljudskim napravljeni; oni usta imaju, ali su nemi; oči imaju, ali su slepi; ruke i noge imaju, ali su nepokretni. Ja pak znam da postoji jedan živi i svemogući Bog, kroz koga mi živimo i krećemo se (D. A. 17, 28), Tvorac i Promislitelj celokupne tvari, Otac i Sin i Sveti Duh; ispovedam jednog Iskupitelja i Spasitelja roda ljudskog, Sina Božjeg, koji zbog grehova naših bi mučen, čijom krvlju mi dobismo spasenje.
Otac mu na to sa suzama reče: Preslatko čedo moje, poslušaj koristan i zdrav savet roditelja tvog i odustani od te bezumne vere, po kojoj ti uzalud poštuješ nekakvog mrtvog čoveka; odustani, da te knez u gnevu svome ne bi pogubio, i time uvećao patnje srca mog. - Blaženi Vit odgovori: O, kada bi i ti, oče, poznao ko je i kakav je Onaj koga ti sa potcenjivanjem nazivaš mrtvim čovekom! O, kada bi se i ti, oče, zajedno sa mnom poklonio Njemu! Jer On i jeste Hristos, Sin Boga živoga, Jagnje Božije koje uzima na se

Izvor: Crkveni Kalendar