Sveti mučenik Zosim pustinjak

Kilikijski knez Dometijan krenu jednom u lov sa slugama svojim na konjima, i goneći i loveći zverinje on prođe mnoge pustinje, bregove i gore, i na jednom mestu on izdaleka ugleda mnoštvo zverinja i usred njih stara čoveka koji je hodao i razgovarao sa zverima kao sa ljudima. Lovci pojuriše na njih, no zveri se razbegoše, a oni uzeše toga starca i privedoše knezu, držeći da je to volšebnik i vrši vradžbine po pustinji. I upitaše starca, ko je on i kako se zove Starac odgovori: Hrišćanin sam; zovem se Zosima. Oni ga onda vezaše i u grad odvedoše. Knez sevši na sudištu upita ga kakvim je to volšebništvom i mađijama opčinio zveri, te živi među njima nepovređen, i razgovara s njima kao sa ljudima. Zosima odgovori: Ja živim u pustinji ne radi vradžbine; nego, budući hrišćanin, ja ne mogoh živeti u gradu sa nevernicima, i odoh u pustinju, voleći više da budem sa zverima nego sa zlim ljudima neprijateljima Gospoda mog Isusa Hrista. Imajući kao primer takog života život drugih hrišćana svetih otaca, koji se povukoše iz sveta i življahu u pustinji, i ja se truđah da ih podražavam prema svojim moćima. A Bog koji zna sluge Svoje i promišlja o njima, po dobroti Svojoj postara se i o meni, te mi na utehu moju pokori divlje zveri, i ja živim s njima radujući se o Gospodu i svu nadu svoju položivši na Njega.
Na to knez reče: Tako dakle, zli starče, ti poštuješ Nazarećanina? Dobro, ja inače imam ići u Nazaret, pa ću te tamo žestoko mučiti, da se ti ili odrekneš Nazarećanina ili u ljutim mukama izgubiš život. Pored toga, i Nazarećani će se uplašiti videvši tvoje muke.
I posla knez ispred sebe u Nazaret svetog Zosimu okovana, pa potom i sam otputova tamo. Odredivši vreme za suđenje, Dometijan izvede predase Zosimu i reče mu: Ispričaj nam o svome volšebništvu, na koji si način opčinio zveri. U odgovor na to Zosima izjavi da je hrišćanin. Tada knez naredi da ga strmoglavce obese, pa da mu veliki kamen vežu o vrat, i onda da mu železnim noktima stružu telo. Potom knez ponovo zatraži od njega da ispriča o svojim vradžbinama. Zosima odgovori: Hristos Bog moj, On mi posla zveri na utehu u pustinji Knez na to reče: Ako zveri slušaju tvoga Boga, onda naredi da jedan zver dođe ovamo, pa ćemo svi primiti tvoju veru.
Zosima podiže česne ruke svoje k nebu i pomoli se rekavši: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, poslušaj mene slugu Tvoga, pošlji ovamo strašnoga lava da mi posluži! I odjednom utrča u grad strašan lav, i svi se razbegoše kad ga ugledaše. A lav, prišavši Zosimi, poturi glavu svoju pod kamen što visijaše o vratu mučenikovu, da olakša mučeniku.
Tada knez koji beše pobegao na gradski bedem povika k Zosimi: Zosimo, ukroti zvera pa ćemo te odvezati. Zosima naredi zveru da bude krotak, i knez naredi da svetitelja odvežu, i htede ga poslati k caru. No Zosima pomolivši se Bogu predade duh svoj, a lav otide u pustinju. Hrišćani česno pogreboše telo svetiteljevo, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha, slavljenog vavek. Amin.